Richard Stallman

Ričard Stalman

Ričard Metju Stalman (Richard Matthew Stallman, često navođen kao RMS) (rođen 16. marta, 1953) je osnivač pokreta za slobodni softver , projekta GNU, i Zadužbine za slobodni softver. Dokazan programer, njegova glavna dostignuća uključuju Emacs (kasnije GNU Emacs), GNU-ovu kolekciju kompajlera, i GNU-ov debager. Takođe je autor GNU-ove Opšte javne licence (GNU General Public License, GNU GPL ili GPL), najupotrebljavanije licence za slobodni softver, koja je započela koncept kopilefta (copyleft).

Još od sredine 1990-ih, Stalman većinu svog vremena provodi u vođenju političkih kampanja protiv softverskih patenata i proširivanja zakona o autorskim pravima, kao i u zagovaranju slobodnog softvera. Vreme koje još uvek uspeva da odvoji za programiranje, posvećuje razvoju GNU Emacs-a. Izdržava se bivajući plaćen za otprilike pola predavanja koja održi.

Biografija

Stalman je rođen na Menhetnu od majke Alis Lipman (Alice Lippman). Njegov prvi kontakt sa računarom je bio tokom 1969, u završnoj godini srednje škole. Zaposlio se u IBM-ovom Naučnom centru u Njujorku, Stalman je proveo leto nakon završetka srednje škole pišući svoj prvi program, predprocesor za programski jezik PL/I na IBM 360 mašini. Kasnije je rekao: „Najpre sam ga napisao u PL/I, zatim sam ga ponovo počeo u asembleru kada je program u PL/I jeziku postao prevelik da stane u računar". (Vilijams 2002, poglavlje 3)

Istovremeno je bio i dobrovoljni asistent u laboratoriji katedre za biologiju pri Rokfeler Univerzitetu. Mada se već kretao ka karijeri u matematici i fizici, njegov analitički um je toliko impresionirao upravnika laboratorije da je nekoliko godina nakon odlaska na koledž, njegova majka primila telefonski poziv. Ona se priseća: „Bio je to profesor sa Rokfeler univerziteta. Želeo je da sazna kako se Ričard snalazi. Bio je iznenađen kada je saznao da se bavi računarima. Uvek je mislio da će Ričard imati uspešnu karijeru kao biolog.“ (Vilijams 2002, poglavlje 3)

U junu 1971, kao brucoš na Univerzitetu Harvard (diplomirao je fiziku 1974), Stalman postaje programer u MIT-ovoj Laboratoriji za veštačku inteligenciju, gde postaje deo hakerske zajednice. Tokom ovih godina bio je poznatiji po svojim inicijalima - „RMS“. U prvom izdanju Hakerskog rečnika, je napisao, "'Ričard Stalman' je samo moje zemaljsko ime; možete me zvati 'rms'." [1]

Propadanje hakerske kulture MIT-a

Tokom osamdesetih, hakerska zajednica u kojoj je Stalman živeo je počela da se razuđuje. Pojava "portabilnog softvera" — softvera koji se može pokrenuti na različitim računarima — značila je da mogućnost da korisnici priloagođavaju i dele softver koji dolazi sa računarom predstavlja problem u poslovnom modelu proizvođača računara. Ne bi li sprečili da se njihov softver koristi na računarima drugih proizvođača prestali su da distribuiraju izvorni kod i počeli su da ograničavaju kopiranje i redistribuciju svog sofvtera zaštićujući ga autorskim pravima. Takav softver je postojao i ranije, ali više se od njega nije moglo pobeći.

1980. godine je Ričard Grinblat, jedan od hakera u laboratoriji za veštačku inteligenciju, osnovao Lisp Machines Incorporated da bi prodavao Lisp machines, koje su on i Tom Najt (Tom Knight) napravili u laboratoriji. Grinblat je odbio spoljašnje investicije, verujući da bi se dobici ostvareni prodajom mašina mogli uložiti u dalji rast kompanije. Nasuprot tome, Russ Noftsker i drugi hakeri su verovali da je doniranje od strane venture-capital-a bolji prilaz. Kako nije moglo doći do dogovora, većina preostalih hakera iz laboratorije je osnovalo Symbolics. Symbolics je zaposlio većinu preostalih hakera koji su zatim napustili laboratoriju. Symbolics je naterao Grinblata da da otkaz citirajući polisu MIT-a. Iako su obe kompanije proizvodile vlasnički softver, Stalman je verovao da je LMI, za razliku od Symbolics-a, pokušao da izbegne rasturanje laboratorije.

Tokom dve godine, od 1982. do kraja 1983, Stalman je samostalno uložio trud da spreči programere Symbolics-a da dobiju monopol na kompjutere laboratorije. Do tog vremena on je već bio poslednji haker svoje generacije u laboratoriji. Odbio je budućnost u kojoj bi morao da potpiše ugovor o neotkrivanju i da čini druge stvari koje bi smatrao izdajom svojih principa, i odabrao je da svoj rad deli sa drugima za šta je smatrao da je u duhu klasične naučne saradnje.

Stalman tvrdi da korisnici softvera treba da imaju slobodu — naročito, slobodu da "dele sa svojim komšijom" da budu u mogućnosti da uče i čine promene na softveru koji koriste. Stalno je govorio da su pokušaji proizvođača vlasničkog softvera da zabrane ovakve stvari "asocijalni" i "neetički" [2]. Fraza "softver želi da bude slobodan" se često pogrešno pripisuje njemu, ali Stalman tvrdi da je ovo pogrešno tumačenje njegove filozofije [3]. Takođe tvrdi da je sloboda bitna zbog dobrobiti korisnika i društva u celini, a ne samo zato što može da vodi boljem softveru. Dosledan tome, u januaru 1984, daje otkaz u MIT-u da bi svo vreme posvetio GNU projektu, koji je najavio u Septembru 1983. Nije završio doktorske studije, ali je nagrađen sa četiri počasne doktorske titule (vidi Priznanja).

Osnivanje GNU-a

1985e, Stalman je objavio manifest GNU-a, koji prikazuje njegovu motivaciju za kreiranje slobodnog operativnog sistema pod nazivom GNU, koji bi bio kompatibilan sa Uniksom. Ime GNU je rekurzivni akronim za Gnu nije Uniks (GNU's Not Unix). Ubrzo nakon toga, objedinjuje neprofitnu organizaciju Zadužbina za slobodni softver (FSF) za zapošljavanje programera slobodnog softvera i za pružanje legalne infrastrukture za zajednicu slobodnog softvera.

u 1985oj, Stalman je izumeo i popularizovao koncept en:copyleft, legalan mehanizam za zaštitu prava na modifikaciju i redistribuciju slobodnog softvera. Prvi put je uključen u GNU Emacs General Public License, a 1989e je objavljena i prva GNU General Public License nezavisno od programa. Do tada je bio završen dobar deo GNU sistema, sa primetnim nedostatkom kernela. Članovi GNU projekta su započeli kernel pod nazivom GNU Hurd 1990-e, ali je riskantna odluka o dizajnu se pokazala kao loša, razvoj Hurda je bio spor.

Napravivši softverske alatke potrebne za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat (GPL), Stalman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta. 1991e, jedan takav nezavisan projekt je izrodio Linux kernel. On je mogao biti kombinovan sa GNU sistemom i tako da čini potpuni operativni sistem. Većina ljudi koristi ime Linuks da bi se obratili kombinaciji Linuks kernela i GNU sistema, što neki vide kao nepravedno umanjenje značaja GNU projekta, što je razmatrano niže.

Terminologija

Stalman smatra za veoma važno koje reči ljudi koriste kada pričaju o vezi softvera i slobode. Naročito, i stalno moli ljude da kažu "slobodan softver", "GNU/Linuks", i da izbegavaju termin "Intelektualna svojina". Njegovi zahtevi da ljudi koriste određene termine i njegov stalni trud da objasni ljudima važnost terminologije su izvor stalnog neslaganja među nekim delovima zajednice slobodnog i otvorenog softvera.

Jedan od njegovih uslova da da intervju novinaru jeste da se novinar složi sa određenom terminologijom. Ponekada čak zahteva od novinara da pročita delove GNU filozofije pre intervjua, "zarad efikasnosti" [4] ovim stilom je zaradio reputaciju da je "težak za održavanje" [5]. Poznato je i da je odbijao pozive da drži govor usled neslaganja sa terminologijom. [6]

Slobodan softver

U engleskom jeziku, ista reč, "free", se koristi da označi pojmove "slobodan" i "besplatan". Zbog toga postoji zabuna oko izraza "free software" (slobodan softver) koji jedan broj ljudi shvata kao "besplatan softver". Ovo je potpuno nebitno za srpski jezik, ali je značajno za razumevanje određenih pokreta unutar zajednice slobodnog softvera.

Stalman prihvata termine kao Libre Software, FLOSS, i "neokovan softver", ali mu se više sviđa "free software" jer je puno energije uloženo u taj izraz. (Sa sličnim razlozima zagovara termin "vlasnički softver" pre nego "softver zatvorenog koda", kada se govori od softveru koji nije slobodan.)

Termin "slobodan softver", ipak, može značiti "softver bez ograničenja" ili "besplatan softver" ili oba. Tokom godina ljudi su se trudili da nađu neki intuitivniji i nedvosmislen termin. Videti gratis versus libre i open source software.

Stalman se protivi da termin "otvoreni kod" zameni ternin "slobodan" jer, po njemu, on krije cilj slobode.[7] On odbija intervjue za priče koje bi njegov rad označile sa "otvoreni kod", tvrdeći da bi se time pogrešno predstavili njegovi pogledi.

GNU/Linuks

Stalman je zahtevao da se termin GNU/Linuks koristi kada se pominje operativni sistem napravljen kombinacijom nekompletnog GNU sistema i Linuks kernela. On tvrdi da se gubi veza između filozofije GNU projekta i njegovog softvera kada ljudi tu kombinaciju nazivaju "Linuks". [8]

Prava na kopiranje, patenti i oznake

Stalman tvrdi da je izraz "intelektualna svojina" skovan da bi zbunio ljude, i da se koristi da bi sprečio intelektualnu raspravu o zakonima koji je se tiču spajajući oblasti zakona koji nemaju ništa zajedničko. Iako nije pravnik, on kaže da je pozivanje na ove zakone kao "vlasničke", izraz odbija slušaoca kada razmišlja o tome šta da radi sa ovim problemima.

"Ovi zakoni su se pojavili odvojeno, razvijani su nezavisno, pokrivaju različite aktivnosti, imaju drugačija pravila i uzorkuju različite primene. Zakon o pravu na kopiranje je napravljen da bi promovisao autorstvo i umetnost, i pokriva detalje rada vezanih za umetnost. Zakon o patentima je napravljen da bi ohrabrio objavljivanje ideja, za cenu ograničenog monopola na ove ideje -- cena koja je vredna plaćanja u nekim oblastima ali ne i u drugim. Zakon o oznakama nije namenjen promociji poslovnih aktivnosti, nego jednostavno omogući da kupci znaju šta kupuju". [9]

Terminološka pitanja

Stalman je preporučio izbegavanje termina koji navode na pogrešan zaključak i korišćenje drugih, naročito:

• "patent za softverske ideje" bolje nego uobičajeni izraz "softverski patent", tvrdeći da kasniji daje pogrešan utisak da patent pokriva ceo softver.
• "(UFO) Uniform Fee Only" kao zamenu za "(RAND) Reasonable And Non-Discriminatory", tvrdeći da obavezna autorska prava bilo koje vrste vrše diskriminaciju slobodnog softvera jer distributeri slobodnog softvera ne mogu da izbroje broj kopija koji se koristi. (Ova briga muči veći deo zajednice slobodnog i otvorenog softvera [10], ipak Stalmanov termin nije u široj upotrebi.)
• izbegavanje izraza "piraterija" za delo kopiranja informacije, tvrdeći da se, pošto izraz "piraterija" označava čin pljačkanja i porobljavanja na moru, on zloupotrebljava od strane današnjih korporacija ne bi li time dali veći značaj činu kopiranja softvera i drugih neopipljivih stvari.
• "Corrupt discs" ili "Fake CD's" umesto Compact Discs za digitalne audio diskove koji koriste neku tehnologiju za sprečavanje kopiranja, tvrdeći da oni krše standard po Crvenoj Knjizi primećujući da u poslednje vreme takvi diskovi štampaju bez logoa "Compact Disc".
• "Treacherous Computing" pre nego "Trusted Computing", tvrdeći da to ograničava slobode korisnika.
• "Digital Restrictions Management" pre nego "Digital Rights Management"

Govori

Još od ranih devedesetih, većinu svog vremena je proveo kao učesnik u političkim kampanjama. Naslovi tri govora koje najčešće drži su "GNU projekat i Pokret slobodnog softvera", "Opasnost od softverskih patenata", i "Autorska prava i zajednica u vremenu računarskih mreža". Dao je i puno izjava na konferencijama , uključujući i prvu Wikimania konferenciju u 2005oj.

Kritike

Stalmana često opisuju kao osobu sa kojom je jako teško raditi. Konkretno, tim XEmacsa je napravio listu konkretnih zamerki na rad sa Stalmanom koje su ih primorale da odvoje projekat. [11] Ove žalbe uključuju kritike tehnološke prirode i one koje se tiču međuljudskih odnosa, posebno izdvajaju da je Stalmanov stav ka kompromisu motivisan više politikom nego željom da se dođe do najboljeg tehničkog rešenja. en:Jamie Zawinski je objavio arhivu e-mejlova koji se tiču istorije razdvajanja između Emacs-a i XEmacs-a. [12] On citira nedostatke dizajna Emacs-a i Stalmanove nesposobnosti da zastupa rad. Stalman, s druge strane, opisuje tim XEmacs-a kao nekooperativan. [13]. Ulrih Dreper (Ulrich Drepper) je zapisao svoje žalbe na Stalmana u release notes za glibc 2.2.4 [14], gde ga optužuje za pokušaj "nasilnog preuzimanja" projekta.

Stalmanovo insistiranje na korišćenju izraza "GNU/Linuks" neki opisuju kao samoživost, na primer Linus Torvalds ga je nazvao "jednostavno besmislenim".

Zanimljivosti

• Stalman je autor pesme Free Software Song.
• Stalman je ljubitelj naučne fantastike i povremeno odlazi na konvencije.
• Stalman je POSIXu dao ime.
• 1977., Stalman je objavio i algoritam za veštačku inteligenciju sistem za održavanje istine nazvan dependency-directed backtracking. Rad je uradio zajedno sa en:Gerald Jay Sussmanom. Na taj račun se i šali: "Ovime kompjuter može da izbegne eksploziju kada mu postavite kontradiktorno pitanje"[15]
• Kada je upitan ko su mu bili uzori, odgovorio je da se divi Martinu Luteru Kingu mlađem, Nelson Mendeli, en:Aung San Suu Kyi, en:Ralph Nader, i en:Dennis Kucinich. Takođe je rekao: "Divim se Frenklinu D. Ruzveltu i Vinstonu Čerčilu, iako se ne slažem sa nekim stvarima koje su uradili."
• Stalman nikada nije naučio programski jezik Java. Malo je programirao na Javi, ali je koristio programski jezik C i Lisp.
• Stalman nije učestvovao u kontrakulturi tokom šezdesetih, ali nalazi da je njeno odbacivanje bogatstva životna inspiracija.
• Stalman je GNU Hurd kernel najpre nazvao "Alix" po tadašnjoj devojci, koja je održavala Unix sisteme i rekla prijateljima "Trebalo bi da nazovu kernel po meni."
• Stalman tečno govori engleski i francuski, skoro tečno i španski, i snalazi se sa indonežanskim. Učio je latinski, kineski, mađarski i navaho, ali nije dostigao nivo da komunicira na tim jezicima. Smatra da je jezikom ovladao kada može da smišlja dosetke na tom jeziku. [16]
• Tokom 2004., kada su ga pitali, preporučio je ljudima Huga Čaveza, i da glasaju "Ne" na Venecuelanskom referendumu o opozivanju, 2004
• Dokumentarni film Revolution OS sadrži intervjue sa Stalmanom.
• Bio je i tema, neki kažu i pokretač mnogih strasnih rasprava.
• Stalman je osnovao i Ligu za Programersku slobodu 1989. da bi se borio protiv softverskih patenata i autorskih prava na grafičkim interfejsima. Liga nikada nije dostigla jačinu kojoj se Stalman nadao i vremenom je postala neaktivna.
• Tokom 1999., Stalman je pozvao na razvoj besplatne internet enciklopedije tako što bi svi ljudi pisali članke. Pogledati: en:GNUPedia. [17]
• Stalman ne ume da pliva.
• Stalman je u savetodavnom odboru en:teleSURa, a Južnoameričke televizijske stanice.
• Linus Torvald je rekao: “Razmišljajte o Stalmanu kao o vrhunskom filozofu, a o meni kao inženjeru.” [18]
• Stalman je napravio en:Emacs editor; čiju je popularnost delio i drugi editorvi, koji je prizvao i ratove editora; Stalman na ovo reagovao šaljivo proglasivši sebe za "St. Ignucius" / "St. IGNUcius" (Church of Emacs). [19] [20]
• Godinama je Stalmanov nalog na računarima Fondacije za Slobodan Softver imao praznu lozinku, jer Stalman veruje u što manje ograda moguće.[21] Ovako je svako mogao da koristi Stalmanov nalog u bilo koje svrhe. Rastom popularnosti interneta i rastom vandalizna i hakovanja sa sistema FSFa bio je primoran da koristi tajnu lozinku.

Priznanja

Stalman je dobio brojna priznanja i nagrade za svoj rad, među njima su i:

• 1990: članstvo u MekArturovoj zadužbini
• 1991: en:Association for Computing Machinery Grace Murray Hopper Award "Za pionirski rad na razvoju EMACSa"
• 1996: Počasni doktorat od Švedskog en:Royal Institute of Technology
• 1998: en:Electronic Frontier Foundation's Pioneer award
• 1999: en:Yuri Rubinsky Memorial Award
• 2001: Drugi počasni doktorat Univerziteta u Glazgovu
• 2001: The Takeda Techno-Entrepreneurship Award for Social/Economic Well-Being (武田研究奨励賞)
• 2002: Članstvo u Američkoj nacionalnoj Akademiji za Inžinjering
• 2003: Treći počasni doktorat Briselskog univerziteta
• 2004: Četvrti počasni doktorat Nacionalnog Univerziteta Salte. [22]
• 2004: Počasni profesor Nacionalnog univerziteta Perua.

Spoljašnje veze

• stallman.org - lična stranica Ričarda Stalmana.
• [http://www.fsf.org/blogs/rms/ - veb dnevnik Ričarda Stalmana
• Ослободи Unix! - originalno saopštenje GNUa
• странице о филозофији ГНУа - Sadrži oko 50 eseja, koje je, uglavnom, napisao Stalman

Tekst izvorno preuzet sa www.sr.wikipedia.org pod ulovima GNU licence.