http://nsh.anarchopedia.org/api.php?action=feedcontributions&feedformat=atom&user=Esperanza 2026-10-30T19:53:48Z User contributions MediaWiki 1.26.2 http://nsh.anarchopedia.org/index.php?title=%C3%90%C5%B8%C3%91%E2%82%AC%C3%90%C2%B2%C3%90%C2%B0_%C3%90%C2%B8%C3%90%C2%BD%C3%91%E2%80%9A%C3%90%C2%B5%C3%91%E2%82%AC%C3%90%C2%BD%C3%90%C2%B0%C3%91%E2%80%A0%C3%90%C2%B8%C3%90%C2%BE%C3%90%C2%BD%C3%90%C2%B0%C3%90%C2%BB%C3%90%C2%B0&diff=9289 2008-11-23T11:38:46Z

<p>Esperanza: Нова страница: '''Међународно удружење радника''' (1864 – 1876), прва међународна револуционарна организација...</p> <hr /> <div>'''Међународно удружење радника''' ([[1864]] – [[1876]]), прва међународна револуционарна организација пролетаријата, основана [[28. септембар|28. IX]] [[1864]]. на иницијативу француских и енглеских радника на великом митингу у [[Сент Мартинс Хол]]у у [[Лондон]]у. Њено стварање је резултат појачане активности радничке класе почетком ' 60. год. XIX в, сазнања o потреби међународне солидарности у штрајкачкој борби и потреби обједињавања њених снага у међународним размерама ради утицања на спољну политику (иступање енглглеских и француских радника против интервенције на страни Југа у грађанском рату у [[САД]] 1861-65, a нарочито подршка [[Пољска|пољском]] устанку [[1863]], што је и био непосредан повод за њено стварање.<br /> <br /> На освивачком састанку, уз учешће и представника немачких радника, изабран је Генерални савет у који је ушао и [[Карл Маркс]]. Схватајући да је њев основни циљ ''да замени социјалистичке и полу-социјалистичке секте правом борбеном организацијом радничке класе'', Маркс је израдио њен Статут и Оснивачки манифест, a потом постао први организатор и душа целе њеве делатности. <br /> <br /> У тим документима садржана су сва освовна начела ''Комунистичког манифеста'', али тако да је Интервационала била довољно широка и еластична организација која је у своје редове могла окупити тада идејно и оргавизационо различите покрете и групе радничке класе поједивих земаља и да упорном идејном борбом обезбеди њихово постепено превођење на позиције [[марксизам|марксизма]]. <br /> <br /> Постојеће организације у појединим местима претварале су се у њеве секције, a више њих у оквиру једне земље сачињавале су федерацију на челу са Федералним саветом или централним комитетом. Секције су биле основане у свим земљама западве Европе и САД, a присталице је имала и међу [[Руси]]ма, [[јужни Словени|јужним Словенима]] и др. Присталица и активан дописник био је и [[Светозар Марковић]]. <br /> <br /> Највиши руководећи орган Прве интенационале био је конгрес, а према Статуту, одржавао се сваке године обично у септембру, a Генерални савет као руководећи орган између два конгреса заседао је сваког уторка. У току њеног постојања одржаве су 2 конференције ([[1865]]. и [[1871]]) у [[Лондон]]у и 6 конгреса: у [[Женева|Женеви]] [[1866]], [[Лозана|Лозани]] [[1867]], [[Брисел]]у [[1868]], [[Базел]]у [[1869]], [[Хаг]]у [[1872]]. и [[Филаделфија|Филаделфији]] [[1876]]. <br /> <br /> На свим конгресима и ковференцијама, као и кроз рад Генералног савета, разрађена су многа основна програмска и тактичка питања пролетерског покрета; o политичкој борби, o значају и улози [[синдикат]]а, националном питању, улози задруга у национализацији земље, значају укључивања [[жене|жена]] у индустрију и сл, a на примеру [[Париска комуна|Париске комуне]], коју је Интернационала првхватила као своје најважније дело, показана је улога револуције, став [[пролетаријат]]а према рату и држави, пронађен је и испитан облик власти радничке класе и нарочито је истакнута улога и значај самосталне партије у револуционарној борби радничке класе. <br /> <br /> Кроз разраду ових и сличних проблема, [[Карл Маркс |Маркс]], [[Фридрих Енгелс|Енгелс]] и њихове присталице борили су се у њеном оквиру против разних ситнобуржоаских струја (прудонизма, ласалијанства, тредјунионизма, и при крају постојања I интернационале, против струје тзв. бакуњинизма). Она је уједно помагала све [[штрајк]]ове и друге акције радничке класе у низу земаља и износила ставове пролетаријата o свим важнијим политичким, друштвеним, културним и сл. проблемвма тог доба, чиме је прокрчила пут марксизму у редове радничке класе и олакшала стварање самосталних масовних социјалистичких партија у националним оквирима, у чему је њен основни значај за историју међународног социјалистичког покрета.<br /> <br /> [[Категорија:Политика]]<br /> [[Категорија:Друштво]]<br /> [[Категорија:Социјализам]]<br /> <br /> [[da:Første Internationale]]<br /> [[de:Erste Internationale]]<br /> [[en:International Workingmen's Association]]<br /> [[eo:1-a Internacio]]<br /> [[es:Primera Internacional]]<br /> [[fi:Ensimmäinen Internationaali]]<br /> [[lt:I Internacionalas]]<br /> [[nl:Eerste Internationale]]<br /> [[no:Første Internasjonalen]]<br /> [[ru:Первый интернационал]]<br /> [[sv:Första internationalen]]<br /> [[tr:Birinci Enternasyonal]]</div>

Esperanza http://nsh.anarchopedia.org/index.php?title=Filozofski_anarhizam&diff=9286 2008-11-12T14:14:38Z

<p>Esperanza: Нова страница: '''Filozofski anarhizam''' je škola anarhizma koja tvrdi da država nema moralni legitimitet, ali također odbacuje i revoluciju koja bi trebala s...</p> <hr /> <div>'''Filozofski anarhizam''' je [[škola anarhizma]] koja tvrdi da [[država]] nema [[legitimitet|moralni legitimitet]], ali također odbacuje i revoluciju koja bi trebala srušiti državu. Iako filozofski anarhizam sam po sebi ne uključuje nastojanje ili želju za ukidanje države, filozofski anarhisti vjeruju kako nemaju nikakvu obavezu ili dužnost prema državu, odnosno da im država nema pravo nametati svoju volju. Filozofski anarhizam se smatra strujom unutar [[individualistički anarhizam|individualističkog anarhizma]]. Osnivačem te struje se smatra britanski filozof William Godwin, a među njene zagovornike se ubrajaju [[Pierre-Joseph Proudhon]], [[Benjamin Tucker]] i [[Henry David Thoreau]]. <br /> <br /> == Eksterni linkovi ==<br /> <br /> [[Category:Anarhizam]]<br /> <br /> [[en:Philosophical anarchism]]<br /> [[eo:Filozofia anarkiismo]]</div>

Esperanza http://nsh.anarchopedia.org/index.php?title=User:Esperanza&diff=9273 2008-11-11T12:29:09Z

<p>Esperanza: Нова страница: en:User:Esperanza</p> <hr /> <div>[[en:User:Esperanza]]</div>

Esperanza