Still working to recover. Please don't edit quite yet.
Difference between revisions of "Koeningstein François Claudius"
m (→Spoljni linkovi) |
m (ispravljanje gramatickih gresaka) |
||
| Line 1: | Line 1: | ||
| − | '''Francois-Claudius Koeningstein''' (14.0kt. 1859 - 11.juli 1892) je francuski anarhista poznatiji pod nadimkom '''Ravachol'''. Rođen je u istočnoj Francuskoj u Saint-Chamond (Loire). Usvojio je majčino prezime nakon što ih je otac napustio kada je imao 8 godina. Od tada je morao da pomaže izdržavanje majke, sestre i brata. Radio je ponekad kao asistent bojadžiji i svirao harmoniku na društvenim događajima u gradu Saint-Étienne ali to nije mnogo pomoglo tako da je bio izrazito siromašan tokom svog života. Zato se paralelno bavio | + | '''Francois-Claudius Koeningstein''' (14.0kt. 1859 - 11.juli 1892) je francuski anarhista poznatiji pod nadimkom '''Ravachol'''. Rođen je u istočnoj Francuskoj u Saint-Chamond (Loire). Usvojio je majčino prezime nakon što ih je otac napustio kada je imao 8 godina. Od tada je morao da pomaže izdržavanje majke, sestre i brata. Radio je ponekad kao asistent bojadžiji i svirao harmoniku na društvenim događajima u gradu Saint-Étienne ali to nije mnogo pomoglo tako da je bio izrazito siromašan tokom svog života. Zato se paralelno bavio protivzakonitim aktivnostima. <br> |
Ravachol je bio tražen od strane policije za davljenje pri pljački matorog bogataša. Optužen je i za provalu u grobnicu bogate grofice gde bi se mogao naći nakit. Ravachol je smatrao da je imovina nemoralna i da protivzakoniti akti kao što je pljačka i falsifikovanje nisu ništa loše. Postao je poznat po pljački i ubistvu Jacques Brunel a 15 000 Franaka koje je ukrao je koristio da pomogne porodicama anarhista koji su osuđeni na zatvor usled opiranja hapšenju. | Ravachol je bio tražen od strane policije za davljenje pri pljački matorog bogataša. Optužen je i za provalu u grobnicu bogate grofice gde bi se mogao naći nakit. Ravachol je smatrao da je imovina nemoralna i da protivzakoniti akti kao što je pljačka i falsifikovanje nisu ništa loše. Postao je poznat po pljački i ubistvu Jacques Brunel a 15 000 Franaka koje je ukrao je koristio da pomogne porodicama anarhista koji su osuđeni na zatvor usled opiranja hapšenju. | ||
==Bombaški napadi na vlast== | ==Bombaški napadi na vlast== | ||
| − | Dve akcije | + | Dve akcije fransuckih vlasti su ga dovele do toga da počne da koristi bombe. 1.maja 1891 godine, kod Fourmies, vlast je naredila policiji i vojsci da puca iz automatskog oružja na miran prvomajski protest na kome su bile mnoge žene i deca sa cvećem u rukama. Ubijeno je 14 osoba i ranjeno 40. Istog dana, kod Clichy, policija je napala anarhističke demonstracije i uhapsila par anarhista. Oni su brutalno tučeni u policijskoj stanici a na kraju i osuđeni. Ovi događaji, kao i konstantna represija još od Pariske komune 1871 godine, su uticali na Ravachola da krene sa bombaškim napadima na vlast. 11.marta 1892 godine, postavio je bombu u kuću sudije koji je predsedavao pomenutom suđenju a nakon toga je 27.marta postavio bombu tužiocu. U martu je takođe postavio bombu u vojnim barakama u Parizu u znak osvete za vojni masakr nevinih ljudi kod Fourmies. U sve tri akcije je došlo do oštećenja imovine ali niko od represivnih organa vlasti nije eliminisan. Radnik jednog restorana je pozvao policiju kad je video Ravachola tako da je uhapšen 30.marta. Tokom noći pred početak suđenja, 25.aprila, restoran je raznet eksplozijom i vlasnik je poginuo. Na prvom suđenju je osuđen na doživotni zatvor a na drugom suđenju 23.juna osuđen je na smrt. Sudija mu nije dopustio da pročita pripremljen govor u kojima objašnjava razloge svojih akcija i revolta. Kada mu je izrečena kazna odgovorio je: "Vive l'anarchie!" <br> |
9.decembra 1893 godine, Auguste Vaillant je ubacio bombu u francuski parlament u znak osvete za ubistvo Ravachola od strane vladajuće klase. Jedan poslanik je ranjen u toj akciji. | 9.decembra 1893 godine, Auguste Vaillant je ubacio bombu u francuski parlament u znak osvete za ubistvo Ravachola od strane vladajuće klase. Jedan poslanik je ranjen u toj akciji. | ||
Latest revision as of 11:36, 24 October 2008
Francois-Claudius Koeningstein (14.0kt. 1859 - 11.juli 1892) je francuski anarhista poznatiji pod nadimkom Ravachol. Rođen je u istočnoj Francuskoj u Saint-Chamond (Loire). Usvojio je majčino prezime nakon što ih je otac napustio kada je imao 8 godina. Od tada je morao da pomaže izdržavanje majke, sestre i brata. Radio je ponekad kao asistent bojadžiji i svirao harmoniku na društvenim događajima u gradu Saint-Étienne ali to nije mnogo pomoglo tako da je bio izrazito siromašan tokom svog života. Zato se paralelno bavio protivzakonitim aktivnostima.
Ravachol je bio tražen od strane policije za davljenje pri pljački matorog bogataša. Optužen je i za provalu u grobnicu bogate grofice gde bi se mogao naći nakit. Ravachol je smatrao da je imovina nemoralna i da protivzakoniti akti kao što je pljačka i falsifikovanje nisu ništa loše. Postao je poznat po pljački i ubistvu Jacques Brunel a 15 000 Franaka koje je ukrao je koristio da pomogne porodicama anarhista koji su osuđeni na zatvor usled opiranja hapšenju.
Bombaški napadi na vlast[edit]
Dve akcije fransuckih vlasti su ga dovele do toga da počne da koristi bombe. 1.maja 1891 godine, kod Fourmies, vlast je naredila policiji i vojsci da puca iz automatskog oružja na miran prvomajski protest na kome su bile mnoge žene i deca sa cvećem u rukama. Ubijeno je 14 osoba i ranjeno 40. Istog dana, kod Clichy, policija je napala anarhističke demonstracije i uhapsila par anarhista. Oni su brutalno tučeni u policijskoj stanici a na kraju i osuđeni. Ovi događaji, kao i konstantna represija još od Pariske komune 1871 godine, su uticali na Ravachola da krene sa bombaškim napadima na vlast. 11.marta 1892 godine, postavio je bombu u kuću sudije koji je predsedavao pomenutom suđenju a nakon toga je 27.marta postavio bombu tužiocu. U martu je takođe postavio bombu u vojnim barakama u Parizu u znak osvete za vojni masakr nevinih ljudi kod Fourmies. U sve tri akcije je došlo do oštećenja imovine ali niko od represivnih organa vlasti nije eliminisan. Radnik jednog restorana je pozvao policiju kad je video Ravachola tako da je uhapšen 30.marta. Tokom noći pred početak suđenja, 25.aprila, restoran je raznet eksplozijom i vlasnik je poginuo. Na prvom suđenju je osuđen na doživotni zatvor a na drugom suđenju 23.juna osuđen je na smrt. Sudija mu nije dopustio da pročita pripremljen govor u kojima objašnjava razloge svojih akcija i revolta. Kada mu je izrečena kazna odgovorio je: "Vive l'anarchie!"
9.decembra 1893 godine, Auguste Vaillant je ubacio bombu u francuski parlament u znak osvete za ubistvo Ravachola od strane vladajuće klase. Jedan poslanik je ranjen u toj akciji.
Ravachol je više puta isticao da je kriminal posledica siromaštva i da je živeo kao ostali ljudi dok ga glad nije naterala da sledi prirodni zakon preživljavanja, i da će tek izgradnjom anarhističkog društva ekonomski kriminal nestati.
Simbol revolta[edit]
Ravachol je postao romantični simbol revolta i njemu u čast je napravljena i pesma "La Ravachole". Fanovi Tintin-a u originalnom francuskom izdanju mogu da primete da je ime Ravachola korišćeno mnogo puta kao uvreda od strane "Captain Haddock".
