mreže

Mreže su, čak i u većoj meri od koalicija, bazirane na neformalnosti. Većina mreža ima opštiji cilj od prosečne koalicije. Mreža je lako pristupačan i neformalan komunikacioni okvir, u kome se vrši razmena iskustava i gde se učesnici međusobno podržavaju.

Dobar primer mreže je People's Global Action (PGA) mreža (http://www.agp.org), koja okuplja mnoge organizacije i pojedince u poslednjih par godina, a da pritom ne postoji ni kancelarija ni port-parol. Organizacije i pojedinci koji se okupljaju u okviru PGA mreže sprovode svoje akcije hiljadama kilometara daleko jedni od drugih. Karakteristike koje ujedinjuju PGA mrežu su manifest, njenih pet političkih stavova, e-mail liste i povremene konferencije.

Ljudi unutar mreže sebe ne nazivaju članovima, već učesnicima. Postoji bezbroj mreža anarhističkog karaktera. Internet je imao veliki uticaj na ulogu mreža u savremenim društvenim pokretima.

Za postojanje pokreta za opšta prava u velikoj meri zaslužne su upravo mreže. Ipak, mreže ne treba gledati kao zamenu ili alternativu formalnih struktura poput federacija, već ih treba gledati kao važan i vredan dodatak ovim formalnim organizacijama. Njihov organizacioni okvir, koji prelazi formalne granice, daje društvenim pokretima mogućnost zajedničke koordinacije aktivnosti. Istovremeno, anonimnost Interneta daje učesnicima određenu vrstu garancije njihove autonomije.