Arditi del Popolo

Arditi del Popolo (narodna milicija, narodna brigada) je bila militantna anti-fašistička grupa osnovana juna 1921 sa ciljem borbe protiv musolinijeve nacionalne fašističke partije i protiv nasilja paramilitaraca "crnokošuljaši" (squadristi). Sastav Arditi del Popolo je bio šarenolik. Učestvovali su anarhisti, sindikalisti, socijalisti, komunisti, republikanci, pređašnji vojni oficiri, itd. Osnivači su bili Mingrino, Argo Secondari, Guido Picelli, Gino Lucetti, itd. Gino je probao da izvrši atentat na Musolinija 11.septembra 1926. Arditi del Popolo su ljudi koji su se, na poticaj anarhiste Argo Secondary, odvojili od Arditi trupa. Proleterske odbrambene formacije su se takođe priključile, tako da su Arditi del Popolo leta 1921 imali oko 20 000 članova. Lazio sekcija je bila najveća sa 3300 članova, a Tuscany sekcija je imala 3000 članova.

Problemi sa prodržavnim komunistima

Socijalistička partija Italije (PSI) i Komunistička partija Italije (PCI) su pokušavale da remete Arditi del Popolo. Partijski glasnik "Avanti" je takođe kritikovao ovu grupaciju nakon demonstracija u Rimu jula 1921. U julu je i Lenjin napisao u Pravdi članak u korist Ardita gde je takođe kritikovao tendencije u PCI. Avgusta 1921 PSI je potpisao mirovni pakt sa Nacionalnom fašističkom partijom dok je CGL zajedno sa PSI odbio da zvanično prizna anti-fašističku miliciju. PCI je naredio svojim članovima da napuste Arditi del Popolo i probali su da sami organizuju militantne grupe (the Squadre comuniste d'azione), ali su njihove akcije bile beznačajne i zadržali su nenasilnu, legalističku strategiju.

Takve tendencije u PCI su kritikovali marksistički filozof Antonio Gramsci kao i mnogi komunistički aktivisti koji su podržavali Ardite. Oktobra 1921, kominterna je kritikovala sektašku politiku PCI koja je pretila disciplinskim merama svojim članovima koji podržavaju Ardite.

Akcija

Prva zajednička akcija ove grupacije je bila 19.jula 1921, kada su napali fašistički sastanak u Piombino. Kada je kraljevska garda probala da zaštiti fašiste, pokušaj im je propao. ADP su držali ulice sve dok nije pristigao još veći broj policajaca tako da su morali da se povuku. U Sarzana, otišli su da pomognu lokalnom stanovništvu da uhvate jednog od najbitnijih fašističkih vođa Renato Ticci. Kada je 500 fašista probalo da pomogne Ticci-ju, ADP je uspeo da ih otera van grada i pri tome je ubijeno 20 fašista.
Nakon toga je počela pomenuta izdaja socijalističke i komunističke partije i nekih sindikata tako da se broj članova Ardita smanjio na oko 6000. Nakon uspele podele antifašističke borbe, fašisti su počeli da napadaju i te socijaliste koji su potpisali mirovni pakt sa njima. Ubrzo je još jedan štrajk radnika u gradu Livorno pokazao da je borba propala jer se samo 2000 ljudi suprotstavilo fašistima.

Mnogi Arditi su se kasnije priključili Internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu 1936-1939. Njihovo ime je korišćeno i prilikom otpora tokom Drugog svetskog rata. Komunisti Antonello Trombadori i Luigi Longo su stvorili organizaciju sa istim imenom 25.jula 1943.

Bibliografija

• Tom Behan, The Resistible Rise of Benito Mussolini, Bookmarks, 2003, ISBN 978-1898876908