Still working to recover. Please don't edit quite yet.
Bonnot gang
Bonnot gang (La Bande à Bonnot) je francuska anarhistička grupa koja je delovala u Francuskoj i u Belgiji 1911-1912 godine. Sastojao se od ljudi koji su spadali u ilegalistički milje. Gang je koristio najnoviju tehnologiju (uključujući automobile i automatske puške) koje francuska policija tada još nije imala.
Štampa ih je nazivala "auto banditi" ali je preovladao naziv "The Bonnot Gang", nakon što je Jules Bonnot dao intervju u kancelarijama dnevnog lista "Petit Parisien". Njihova priča je 1969 godine prešla i na bioskopsko platno kao i u popularnim serijama sedamdesetih godina "Les Brigades du Tigre". Ipak, na filmu nije sve ispoštovano a što se desilo u realnosti (panduri se prikazuju kao heoriji, sakriveno je da su ubili Bonnota pištoljem u glavu nakon eksplozije, i u stvarnosti je tajno sahranjen dok je na filmu normalna sahrana).
Članovi[edit]
Članovi ovog ganga su uglavnom bili ljudi okupljeni oko anarho-individualističkog magazina l'Anarchie. Grupa je osnovana od strane Octave Garnier, Raymond Callemin i René Valet. Garnier je došao na ideju da koriste automobile tokom svojih akcija. Jules Bonnot im se priključio decembra 1911.
- Raymond Callemin (la Science);
- Jules Bonnot (le Bourgeois), profesionalac za uzimanje automobila;
- René Valet, sekretar Revolucionarne omladine;
- Anna Dondon, a convicted counterfeiter;
- Octave Garnier (le Terrassier), a draft dodger;
- Marie Vuillemin (la Belge);
- André Soudy (Pas de chance), radio u bakalnici i bolovao od tuberkuloze;
- Édouard Carouy (le Rouquin), profesionalni obijač;
- Jeanne Belardi, Italijan;
- Jean De Boe, organozator Briselske revolucionarne grupe;
- Élie Monier, a draft dodger;
- Eugène Dieudonné, antimilitarista iz grada Nancy.
Pomagači su bili David Belonie (hemičar), Marius Medge (antimilitarista), Antoine Gauzy, Pierre Jourdan, Charles Reinart, Victor Kibalchich, Godorowski (ruski izbeglica), Henriette Maîtrejean, and Berbe Leclech.
Grupa je imala političku i socijalnu perspektivu koja je bila pod uticajem Bakunjina, Prudona i Štirnera, Ničea, itd. Bonnot ideja je bila slična idejama anarhiste Ravachola.
Akcije[edit]
Njihova prva konfiskacija novca je bila kada su napali transport banke Société Générale, 21.decembra 1911. Pobegli su automobilom koji su ukrali nedelju dana ranije. Akciju su izveli Bonnot, Octave Garnier, Eugène Dieudonné and Raymond Callemin i podelili su na ravnopravne delove plen od 5126 Franaka. Ova akcija je prva u istoriji po tome što se koristio automobil za bekstvo sa mesta akcije. 28.decembra 1911 je bila njihova sledeća akcija. Upali su u prodavnicu oružja u centru Pariza i pokupili naoružanje. 2.januara 1912 su ušli u kuću bogatog eksploatatora Moreau i pritoms u ga ubili. Uzeli su oko 30 000 Franaka. To je logično iživciralo policijske inspektore koji su represivni organ bogatih, tako da su uspeli da uhapse jednu osobu koja je bila zavedena kao anarhista. Gang je otišao u Belgiju gde su prodali automobil i pokušali da otmu drugi. Pritom su ubili jednog policajca. Nakon toga su nastavili svoje otmice automobila i konfiskacije novca bogatih, pri čemu su ubili još dva pandura. Pošto automobila još tada nije bilo na ulicama, otimali su ih od bogatih ljudi ili uzimali iz garaža. Marta 1912, panduri su uhapsili jednog od podržavalaca i tada su već znali ko je sve član ganga i kako izgledaju. Marta 1912, Garnier je poslao podsmešljivo pismo pandurima sa svojim otiscima prstiju ali francuska policija tada još nije koristila otiske prstiju. 25.marta, gang je uzeo Dion-Bouton automobil u šumama južnog Pariza i pritom su pucali vozaču u glavu. Tim automobilom su otišli u severni deo Pariza i konfiskovali novac lokane filijale Société Générale banke. Pritom su pucali na tri bankarska blagajnika. Pobegli su automobilom tako da su dva pandura bezuspešno pokušavali da ih uhvate, jedan na konju a drugi na bicikli. Šef pandura je sve to teško prihvatao a političari su dali policiji dodatnih 800 000 Franaka. Banke su se spremale za nadolazeće napade naoružavanjem blagajnika a Société Générale je obećala 100 000 Franaka za informaciju koja bi vodila do hapšenja.
Hapšenja[edit]
30.marta, panduri su uhapsili Andre Soudy na obali engleskog kanala. On je izjavio da ga nije briga da li će umreti od tuberkuloze ili giljotine. 3.aprila je uhapšen i Édouard Carouy. Raymond Callemin je uhapšen 7.aprila, pri čemu je policija sprečila linčovanje koje su hteli da izvrše bogataši. Antoine Monnier je uhapšen u Parizu 24.aprila. Do kraja tog meseca, panduri su uhapsili 28 članova i pomagača. Ali na slobodi su još uvek bili Bonnot, Octave Garnier and René Valet.
24.aprila, panduri su iznenadili Bonnot-a u jednom stanu ali je on pucao na oficire, ubio jednog i ranio još jednog a zatim je pobegao preko krovova. Deo nagrade od 100 000 Franaka je kasnije dobila udovica ubijen oficira.
28.aprila, policija je našla Bonnot-a u jednog kući u predgrađu Pariza, Choisy le Roi. Okružili su mesto sa 500 naoružanih policajaca, vojnika, vatrogasaca, vojnih inžinjera i privatnih vlasnika oružja. U podne, nakon sporadične međusobne vatre, pariski šef policije Lépines je poslao 3 oficira da postave dinamit ispod kuće. Eksplozija je uništila prednji deo kuće a Bonnot se krio u sredini uvijen u madrac. Pucao je i dalje na njih sve dok ga Lépines nije ubio hicem u glavu. Nakon toga je policija ponovo morala da sprečava neke osobe u pokušaju linčovanja. Rekli su gomili da je Bonnot već mrtav i sahranili su ga na tajnom mestu bez javnosti (verovatno da bi sakrili simpatije javnosti za one koji napadaju bogate).
14.maja, garnier i Valet su bili opkoljeni u pariskom predgrađu Nogent. 300 pandura i žandarma i 800 vojnika. Šef pandura Xavier Guichard je akciju predvodio direktno. Razmena vatre je bila jaka i u 2 sata ujutru Guichard je odlučio da digne mesto u vazduh. Garnier je umro u eksploziji a Valet je nastavio da puca iako je bio ranjen.
Suđenje[edit]
Suđenje je počelo 13.februara 1913 godine. Viktor Serge je osuđen na 5 godina zatvora za pljačku. Svi ostali su osuđeni na smrt. Kasnije je kazna preinačena na doživotnu Eugène Dieudonné, Édouard Carouy i Marius Metge. Carouy je kasnije izvršio samoubistvo. Metge je poslat u kaznenu koloniju. Raymond Caillemin, Antoine Monnier i André Soudy su odbili da ulože molbu za milosrđe i oni su ubijeni giljotiranjem.
Nakon suđenja[edit]
Nakon suđenja i ubijanja članova ovog ganga, francuske vlasti su zloupotrebljavale "opasnost od anarhističkog nasilja" zarad širenja svoje kontrole nad društvom i sprovođenja represija. Napravili su stotine racija protiv poznatih anarhista i simpatizera anarhističke ideje. Na žalost, mnogi anarhisti su se distancirali od Bonnot ganga ali im to nije pomoglo, dnevna kapitalistička štampa je zahtevala da vlast slomi revolucionarne aktivnosti levičara. Francuski anarho-komunisti su se javno distancirali od takvog ilegalističkog i "anarho-individualističkog" delovanja. Avgusta 1913, FCA (Federacija anarho-komunista) je osudila individualizam kao buržoaski i bliskiji kapitalizmu nego komunizmu. Kada pokret ne ume da odgovori na represiju koja dolazi nakon ovakvih akcija, dolazi do podele i mržnje prema onima koji su se svetili vladajućoj klasi i koji su rešili da ne čekaju ostvarenje anarhizma već da sada i odmah uzimaju od bogatih ono što im ne pripada i da ubijaju vladajuću klasu koja nanosi patnju svaki dan celom društvu. Uprkos kritikama, jasno je da je Bonnot gang bio grupno delovanje uz praktikovanje anarhističkih principa u međusobnim odnosima unutar same grupe. Ne postoje podaci da je ova grupa izdala saopštenje da veruju da će takvim akcijama širiti ideju, tako da se ipak radi o osveti prema vladajućoj klasi i konfiskaciji imovine koju su bogati stekli eksploatacijom društva. Francuska radnička klasa nije delila mišljenje pojedinih anarhista i imali su simpatije za Bonnot gang. Po nekim procenama, oko 100 000 ljudi je posetilo Nogent (mesto gde se odigrala razmena vatre i gde je došlo do kraja života Garniera i Valeta), a trgovci su u Parizu prodavali suvenire sa izgledom Bonnot ganga.
