комунизам

Srp i čekić, simbol komunizma

Реч комунизам је настала од латинског communis (заједнички, општи, јавни). Учење о друштву и привреди према којем после укидања сталешких и класних разлика више не постоји приватна својина и према којем сви, у складу са могућностима, учествују у свим материјалним и духовним добрима.

Данас се под комунизмом подразумева:

• облик социјализма који укида приватну својину
• политичко учење које истиче колективизам и бескласно друштво.

Историја комунизма

Рани извори комунизма

• Сматра се да су прва комунистичка друштва постојала већ у праисторији, и то у оним племенима у којима су сви чланови учествовали у складу са могућностима, а сва имовина је била заједничка. Оваква племена очувала су се до XX века, пре свега на америчком континенту.
• Традиционални комунизам одликује заједничко власништво над средствима за производњу и на њега можемо наићи у неким верским заједницама, пре свега хришћанским.
• Према Аристотелу, идеју комунизма су први заступали Фалеја из Халкедона и Хиподам из Милета.
• Први систематски израз комунизма, међутим, налазимо у Платоновој Држави где се тврди да комунизам треба да одликује барем владајућу класу, а према једној интерпретацији места на којем Платон расправља о зачецима друштва, он би требало да карактерише и читаво друштво.
• Сер Томас Мор описао је у књизи из 1516. године изоловану имагинарну земљу Утопију. Мор означава имовину и богатство као извор похлепе и зла у свету, стога у његовој Утопији не постоји приватна имовина, а сви људи живе у једнаким кућама и раде заједнички на пословима од опште друштвене користи.
• Током Француске револуције за комунизам се залагао Франсоа Бабеф (1760-1797), па је доктрина у то време носила име „бабефизам".
• У развоју САД, посебно у периоду ширења њених западних граница, постојао је велики број комуна одн. градова који су имали комунистичко уређење. Њих су оснивале како верске заједнице, тако и филозофи (нпр. следбеници Томаса Мора, аутора Утопије). Међутим, ниједна заједница није издржала борбу за опстанак у оштрој конкуренцији других, "мање праведних" заједница. Ово искуство умногоме је допринело развоју америчког мишљења да комунизам "нема историјску оправданост".
• Успон комунизма у XX веку, када је у једном тренутку трећина света била "под комунизмом", највише се везује за Комунистички манифест, дело Карла Маркса и Фридриха Енгелса.

Маркс и Енгелс као инспиратори савременог комунизма

Данас се термин превасходно повезује с делом Карла Маркса, који је комунизам сматрао коначним стадијем друштвеног развитка, стањем које ће се достићи након што се оствари социјализам. Према канонима марксистичке доктрине (Марксизам), друштво почиње „примитивним комунизмом", а завршава се „одумирањем државе". Да би се достигао тај циљ, потребно је проћи кроз стадије револуције и „диктатуре пролетаријата".

Под претпоставком да историја и друштвени развој подлежу законитостима на основу специфичног начина привређивања и организације рада, постала је могућа замисао да се уз познавање ових законитости друштво могло све више уобличавати вољом и свешћу удружених појединаца. Основна је замисао комунистичког покрета, ослоњеног на К. Марксову и Фр. Енгелсову критику политичке економије, да би у развијеном капитализму удружени радници могли после присвајања политичке моћи преокренути друштвене односе све до комунизма. У овом процесу држава би се растворила.

Маркс и Енгелс су комунизам називали како "стварним покретом који превазилази садашње стање" (Немачка идеологија, 1845; упор. Marx-Engels-Werke 3, 35 (прев.: Маркс-Енгелс, Дела, Инст. за изуч. радн. покрета/Просвета, 47 књ., 1968-87)), тако и друштвену формацију која унапред подстиче именовани процес; али се он овде још не разуме као крај људског развоја уопште нити као његов циљ. Идеалом је комунизам постао преко таквих група које као први услов нису виделе економски преврат, него су комунизмом назвале став према братству и једнакости ("комунизам љубави"; такође су га заступали контраиндустријски покрети на прелазу столећа све до Вајмарске републике).

Комунизмом су били означавани програми странака и политичке реализације у смислу поменутих рeволуционарних процеса. Варијанте комунизма су посебно заступали партијски вођи у земљама са држ. производним и трговинским монополом (марксизам-лењинизам). Тако су у 20. в. политички представници држава тзв. реалног социјализма себе разумели као организаторе друштвеног развоја својих земаља на путу према комунизму.

Комунизам у Југославији

Након окупације Краљевине Југославије од стране Сила Осовине, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) подигла је општи народни устанак за ослобођење од окупатора. Вођа устанка био је Јосип Броз - Тито. Овај устанак је, током рата, прерастао у Народно ослободилачки покрет (НОП), а КПЈ је гарантовала народима Југославије праведнији друштвени систем. Након рата, Југославија је постала социјалистичка земља. Међутим, након идеолошког разлаза са Стаљином, 1948. године, КПЈ (који постаје Савез комуниста Југославије) заузима "сопствени курс комунизма".

На спољнополитичком плану, кулминација ове идеје је стварање Покрета несврстаних који је једно време имао веома значајну глобалну улогу у балансу моћи великих сила (тада СССР и САД). Што се тиче друштвеног уређења, кулминација је био Устав из 1974., који је озваничио концепте попут друштвене својине, удруженог рада и који је озваничио право на самоопредељење нација, а које је обећано током рата. Овај устав и дан данас је предмет многих спорова и сукоба, а многи у њему налазе почетак распада СФР Југославије и крвавих сукоба који су следили.

Општи је утисак да је снага комуниста Југославије лежала у харизми и снази њеног лидера Јосипа Броза.

Најдоминантнији облици комунизма

Ако посматрамо комунизам као идеју и филозофско учење, онда можемо навести и најдоминантније облике овог учења. "Примењени комунизам" имао је свој зенит у XX веку, када су комунистички покрети били најмасовнији, и када је отприлике једна трећина света била "комунистичка".

Школе комунизма:

• Марксизам
• Лењинизам
• Троцкизам
• Маоизам
• Левица

Комунистички покрети:

• Комунистичка партија
• Комунистичка интернационала
• Светски комунистички покрет
• Комунистичка револуција
• Светска револуција

Комунистичке земље:

• Совјетски Савез - Савез совјетских социјалистичких република
• Народна Република Кина
• Куба
• Вијетнам
• Лаос
• Северна Кореја
• Социјалистичка Федеративна Република Југославија/СФРЈ

Сродне идеје и покрети:

• Социјализам
• Планска економија
• Стаљинизам
• Еурокомунизам
• Анархо-комунизам
• Нова левица

Preuzeto sa www.sr.wikipedia.org pod uslovima GNU licence.