G8

G8

Grupa osam (G8) je neformalna organizacija koja objedinjuje neke od najvećih kapitalističkih država na svetu. Ona nema pravni status, ni osnivačku povelju ni ustav, nema stalne organe, nema sedište. To njene odluke stavlja izvan bilo kakvog vida demokrtaske kontrole. To je važno "mesto susretanja" najmoćnijih lidera sveta na kom se sastaju da bi postigli konsenzus među sobom a koji će potom biti nametnut čitavom svetu. To pomaže formiranju međunarodne solidarnosti među elitama. I sasvim prirodno to dovodi do prvenstva prvatnih i korporativnih interesa u odnosu na demokratske i kolektivne interese, to vodi ka privatizaciji, deregulaciji, povećanoj mobilnosti kapitala i eroziji kontrole nad lokalnim ekonomijama od strane stanovništva. To čini G8 jednim od najmoćnjih instrumenata kapitalističke globlaizacije i neoliberalnog plana rada.

G8 je formirana u vreme globalne ekonomske krize povezane sa naftom. Njen prvi samit je održan 1975. u Francuskoj i na njemu su učestvovale Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države. 1976. pridružila se i Kanada; 1998. Rusija je postala osma članica grupe. Primljena je ne toliko zbog veličine svoje ekonomije (pošto je 2004. bila 16. po veličini u svetu) već zbog svojih bogatstava u prirodnim resursima poput gasa i nafte, i njenog nuklearnog arsenala. Ona još uvek ima status posmatrača u nekim domenima.

Osam zemalja G8, zajedno, kontrolišu 48% glasova u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i imaju 45% deonica u Svetskoj Banci. One takoće imaju de facto kontrolu nad Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Sve to im dozvoljava da manipulišu dugovima i diktiraju međunarodna pravila trgovine, održavajući u kvazi-kolonijalnoj zavisnosti siromašnije zemlje koji su bogatije u resursima. Nasilje koje G8 nanose ne ostvaruje se samo na ekonomskom nivou. Sudeći po izveštaju Amnesty Internationala, dve trećine svih globalnih transfera naoružanja između 1997. i 2001. potiču iz SAD, Rusije, Francuske, UK i Nemačke. Sve te zemlje su veliki snabdevači Afričkih zemalja čije siromaštvo one naizgled žele da pošalju u istoriju. Povrh toga, zemlje poput SAD i UK pružaju direktnu vojnu pomoć režimima sa katastrofalnim bilansom ljudskih prava poput režima u Kolumbiji, Izraelu, itd.; Rusija prodaje oružje Minamaru.

Samiti G8 takođe su u centru pažnje protesta koji su izneli "antiglobalizaciju" na čelo protestnih pokreta. Prvi, u Birmingemu, Engleska, iniciran je 1998. od strane People’s Global Action (PGA). Prošlogodišnji samit je održan u Gleniglsu, Škotska, ove godine biće održan u od 15. do 17 jula u Strelni, predgrađu koje se nalazi jugo-zapadno od St. Peterburga, Rusija. Sledeći samit će biti održan u Heiligendamu, Nemačka. Najzloglasniji samit G8, ipak, bio je onaj 27. po redu, u Đenovi, Italija, 2001. Sukob između policije i demonstranata doveo je do smrti 23-godišnjeg anarhiste Karla Đulijanija (Carlo Giuliani) kojem je karabinjer pucao u lice da bi ga potom pregazio policijski džip.

Plan rada

Zemlja koja ove godine predsedava G8, Rusija, predložila je da se glavna pažnja ovogodišnjeg samita G8 usmeri ka svetskoj energetskoj politici. Kominike o Energetskog bezbednosti koji lideri G8 treba da odobre je procurio do organizacije "Reclaim The Commons" (www.reclaimthecommons.org) u kome se poziva na povećana ulaganja u industrije za proizvodnju nafte, gasa i uglja, i - što dodatno zabrinjava - za razvoj nuklearne industrije. I to uprkos činjenici da nema pouzdanih dugoročnih rešenja za oslobađanje od nuklearnog otpada, i smrtne opasnosti od havarija nuklearnih elektrana poput černobilske katastrofe koja se desila u Ukrajini 1986. Ovo je, zajedno sa, recimo, izgradnjom brana za hidroelektrane i monokulturnim šumarstvom, način na koji se G8 bore protiv klimatskih promena i za smanjenje ugljen dioksida. Nuklearna energija nije ni izbliza tako "čista" kao što tvrde da jeste.

Rusija, što se tiče njenog udela, je spremna da uspostavi međunarodni centar za obogaćivanje uranijuma, sudeći po predsedniku Vladimiru Putinu. Interno, ona planira da izgradi ukupno 40 novih nuklearnih reaktora do 2030, sa namerom da proizvodnja oko jedne četvrtine električne energije u zemlji bude obavljena uz pomoć nuklearne tehnologije. Sledeće godine, na primer, izgradnja nove nuklearne elektrane će započeti na nekih 100 km od St. Peterburga.

Među ostalim ključnim temama na zvaničnom dnevnom redu jesu borba protiv infektivnih bolesti, i obrazovanje. Ruske vlasti su skrenule pažnju na potrebu da se obrazovni sistemi usklade sa potrebama globalne ekonomije. Njihova priča o slobodnom kretanju obučenog personala i prilagođavanja migranata putem obrazovanja samo je retoričke prirode pošto je imigacija u Rusku federaciju prilično ograničena, a ilegalni imigranti (koji većinom dolaze iz biših država SSSR-a) su ili ignorisani od strane vlasti, ili su izloženi šikaniranju. Što se tiče zdravstvenih problema Rusija je predložila formiranje trust fonda za borbu protiv epidemije ptičijeg gripa, kojim će upravljati Svetska banka. To se može razumeti kao pokušaj da se skrene pažnja sa rastuće epidemije AIDS-a u Rusiji i načina na koji su diskriminisani HIV pozitivni, što je bezmalo pa stvar zvanične politike. Lideri G8 će diskutovati o borbi protiv siromaštva; Putin je predložio pomeranje fokusa sa Afrike na centralnu Aziju. To verovatno znači pružanje određene podrške nekim od najbrutalnijih autoritarnih režima na svetu poput onog u Uzbekistanu (čija vojska je sudeći po izveštajima ubila stotine demonstranata u prošlogodišnjem masakru u Andižanu), Turkmenistanu (sa njegovim apsurdnim liderom Saparmuratom Nijazovim koji je otpustio hiljade medicinskih radnika, ukinuo starosne penzije, i zatvorio kulturne institucije) itd.

Preuzeto sa www.kontra-punkt.info pod uslovima GNU licence.