Kronštatska pobuna

7. mart je mučan dan za radnike takozvanog ,,Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika koji su učestvovali na ovaj ili onaj način u događajima koji su se zbili na taj dan u Kronštatu. Komemoracija tog datuma je podjednako bolna za radnike svih zemalja, jer vraća sećanje na to šta su slobodni radnici i mornari zahtevali od svojih Crvenih krvnika, ,,Ruske komunističke partije, i njenog alata, ,,Sovjetske vlade, zauzete vođenjem ruske revolucije do smrti.

Kronštat je insistirao od ovih državnih dželata da vrate sve što pripada radnicima grada i zemlje, podsećajući da su oni ti koji su izveli revoluciju. Kronštadljani su insistirali na praktičnoj primeni osnova Oktobarske revolucije:

Slobodno izabrani sovjeti, sloboda govora i sloboda štampe za radnike i seljake, anarhiste i levičarske socijalističke revolucionare

Ruska komunistička partija je videla ovo kao beskrupulozan izazov svojoj monopolističkoj poziciji u zemlji i, skrivajući svoje kukavičko krvničko lice iza maske prijatelja revolucionara i radnika, proglašavajući slobodne mornare i radnike Kronštata kontrarevolucionarima i zatim šaljući protiv njih desetine hiljada poslušnih policajaca i robova: čekista, kursantija (Oficirski kadeti Crvene armije), članova partije… kako bi masakrirali ove pristojne borce i revolucionare – Kronštadljane – koji nisu imali ništa što bi ih moglo prekoriti pred revolucionarnim masama, njihov jedini prekršaj je što su se osećali besnim zbog laži i kukavičluka Ruske komunističke partije koja je gazila prava radnika i revolucije.

U 6:45, 7. marta 1921. kiša artiljerijske paljbe se sručila na Kronštad. I kao što je bilo prirodno i neizbežno, Kronštat je uzvratio. Uzvratio, ne samo u ime svojih zahteva, već takođe i u ime drugih radnika u zemlji koji su se borili za svoja revolucionarna prava, proizvoljno zgaženi čizmom boljševičke vlasti.

Njihov protivudar je odjeknuo kroz celu porobljenu Rusiju koja je bila spremna da podrži njihovu opravdanu i herojsku borbu, ali je na nesreću bila nemoćna da to uradi, jer je bila razoružana, konstantno eksploatisana i držana u okovima od represivnih odreda Crvene armije i Čeke, specijalno formiranih da slome slobodni duh i slobodnu volju zemlje .

Teško je proceniti gubitke koje su pretrpeli branioci Kronštata i slepih masa Crvene armije, ali možemo biti sigurni da njihov broj prelazi deset hiljada mrtvih. Uglavnom su oni bili radnici i seljaci, isti oni ljudi koje je Partija Laži iskoristila u cilju preuzimanja vlasti, varajući ih obećanjem bolje budućnosti. Koristila ih je godinama isključivo zarad svojih partijskih interesa, kako bi proširila i utvrdila svoju snažnu dominaciju nad ekonomijom i političkim životom zemlje.

Protiv boljševičke oligarhije, Kronštat je branio najbolje od radničke i seljačke borbe u ruskoj revoluciji. Iz tog razloga oligarsi su istrebili Kronštadljane, neke nakon vojne pobede, a ostatak u tamnicama i bunkerima nasleđenih od carističkog i buržoaskog režima . Tako shvaćen, datum 7. mart je duboko bolna godišnjica za radnike svih zemalja. Dakle, ne treba samo među ruskim radnicima to bolno sećanje na kronštatske revolucionare koji su poginuli u borbi i preživele koji su ostavljeni da trunu u boljševičkim zatvorima, da bude ponovo probuđeno na taj dan. Ali ova stvar neće biti rešena žaljenjem: pored komemoracije 7. marta, radnici svake zemlje treba da organizuju mitinge svuda i da protestuju protiv sramnog zločina u Kronštatu protiv revolucionarnih radnika i seljaka izvršenog od Ruske komunističke partije, i da zahtevaju oslobađanje preživelih koji čame u boljševičkim zatvorima i koji su internirani u koncentracione logore u Finskoj.

Preuzeto sa www.FreedomFight.net