|
|
| (18 intermediate revisions by 16 users not shown) |
| Line 1: |
Line 1: |
| − | '''Hipici''' (eng. hippie – opsednut), omladinski pokret nastao u SAD 1960-ih godina, koji se bunio protiv američkog potrošačkog društva u cilju stvaranja novog društva zasnivanog na Miru i Ljubavi. Hipici propovedaju ne samo političku revoluciju već i unutrašnju revoluciju svakog pojedinca.
| + | Very nice site! |
| − | | + | |
| − | = Bitnici i frikovi =
| + | |
| − | | + | |
| − | Početkom 1960-ih u Hejt Ešburiju, delu San Franciska, grada koji će postati kolevka novog pokreta, okupljaju se bitnici. Oko njihovih književničko - pesničkih družina okupljaju se studenti, a zatim i drugi znatiželjnici i istomišljenici, protivnici nametnutih društvenih normi.
| + | |
| − | | + | |
| − | Bili su pobornici hedonističkog načina života i drugačijih stanja svesti. Nazivani su frikovima (eng. freak – čudak). Obični ljudi ih smatraju nemoralnim, lenjim i prljavim, no ima i onih koji u svemu tome vide romantični povratak u detinjstvo pa čak i beg od civilizacije. Tu su se sretali stari boemi i bitnici koji su obožavali alkohol i tinejdžeri koji su uživali nove opijate.
| + | |
| − | | + | |
| − | Na globalnoj političkoj sceni aktuelno je bilo zaoštravanje blokovske podele sveta, hladni rat, trka u naoružanju, Kubanska kriza, Berlinski zid i rasplamsavanje rata u Vijetnamu.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Pojava hipika =
| + | |
| − | | + | |
| − | Sredinom šezdesetih godina, pod uticajem pesnika bit generacije, u Kaliforniji se javlja nova Hipi kultura. Prvo veliko okupljanje (Human Be-In) održano je u januaru 1967. u Golden gejt parku u San Francisku. Na letku koji je najavljivao skup pisalo je da će se: “...sjedinjenje ljubavi i aktivizma... konačno dogoditi kad se politički aktivisti s Berklija i hipi zajednica ...sastanu na ovom plemenskom skupu”. Došlo je 10.000 ljudi. Među njima i Gratefuli, Jeffersoni, Big brotheri i Quicksilveri.
| + | |
| − | | + | |
| − | Hipici su za veoma kratko vreme prešli put od potkulturne grupacije do kontrakulture koja je ozbiljno poljuljala dominantne društvene vrednosti. Mahom su bili omladina srednje klase koja se odriče svojih građanskih privilegija i udobnosti i odlazi živeti na ulici, u komuni na granici zakona. Hipici odbacuju osnovne poluge na kojima počiva savremeno industrijsko društvo, a posebno “američki način života”. Materijalnim vrednostima potrošačkog društva suprotstavljaju “vrednosti bića”. Zbog nenaklonog stava prema industriji, kao i zbog naklonosti koju su gajili prema prirodi, hipici su prozvani decom cveća.
| + | |
| − | | + | |
| − | Najpoznatiji boemski kvart u Los Anđelesu je bio Venice, dok je u San Francisku bio “kvart snova” Hejt Ešburi, epicentar Hipi pokreta. Hipici su se u tom kvartu masovno naseljavali tako da je 1969. bilo preko 100.000 hipika koji su tu živeli (mahom begunci od kuće). U San Francisku se nalazio i Golden Gejt park, mesto okupljanja i svakodnevnog boravljenja hipika iz.tog grada i okoline. U Njujorku su hipici obožavali Ist Vilidž, artističko središte grada.
| + | |
| − | | + | |
| − | Hipi pokret se veoma brzo proširio Američkom, Evropom i drugim delovima sveta. Meditativni duh istoka je suprotstavljen racionalističkoj filozofiji zapada. Putovanja u Indiju, Nepal i Tibet su postala nezaobilazan put duhovnog prosvetljenja. Duhovna interesovanja hipika često su uključivala zen budizam, šamanizam i hrišćanski misticizam. Hipici su, poput Indijanaca, pored imena pod kojima su rođeni, imali običaj davanja novog imena koje je imenovalo ono što oni stvarno jesu ili žele da postanu. Građansku porodicu zamenjuju plemenom.
| + | |
| − | | + | |
| − | Dnevne novine toga vremena za pripadnike hipi pokreta koriste uglavnom pogrdne izraze : lenji, prljavi, drogirani, dugokosi, promiskuitetni...
| + | |
| − | | + | |
| − | Postojale su glavne struje u Hipi pokretu: prva čije je glavno obeležje politički aktivizam i politička revolucija i druga koja se više okreće drogama, duhovnosti, misticizmu i unutrašnjoj revoluciji.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Mir i Ljubav =
| + | |
| − | | + | |
| − | Hipici veruju da će Ljubav promeniti svet i dovesti do Mira. Ljubav je posebna vrsta moći. Nju simbolizuje cvet. Kad policija postane gruba prema njima oni uzvraćaju cvećem. Pitanje ljubavi u hipi ideologiji nije samo pitanje seksualnih sloboda i ljudskih prava nego i slavlje života, ljudske topline, oslobađanje od tabua, poštovanje drugih i njihove volje, preispitivanje patrijarhata...
| + | |
| − | | + | |
| − | “Ljubav i mir su univerzalne teme, vara se onaj ko misli da su ostale u 60-im!” (Džon.Lenon)
| + | |
| − | | + | |
| − | = Muzika =
| + | |
| − | | + | |
| − | Hipi pokret je nerazdvojno povezan sa rok muzikom koja predstavlja izraz nezadovoljstva i nade za novu generaciju koja hoće “da živi umesto da preživljava”, “da voli umesto da toleriše”, “da hoda umesto da trči”, “da otkriva umesto da uči” (J. P. Cartier). Muzičari koji su obeležili hipi pokret su Bitlsi, Dorsi, Kridensi, Grateful Dead, Jefferson Airplane, Pink Floyd, Country Joe & The Fish, Bob Dilan, Iron Butterfly, Rolling Stones, Frek Zapa i Džimi Hendriks.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Droga =
| + | |
| − | | + | |
| − | Druga stvar takođe povezana sa Hipi pokretom je upotreba psihodeličnih i opojnih droga, prvenstveno LSD-a i marihuane. Pod uticajem LSD-a nastaje psihodelični rok, “muzika unutrašnjeg putovanja”.
| + | |
| − | | + | |
| − | Masovno uzimanje droge kod hipika ima svoju filozofsku dimenziju, jer se u hipi kulturi drogama pridavalo “sveto mesto”. Oko uzimanja droga su se razvili čitavi rituali, poput ritualnog pušenja, esid partija, zajedničkog psihodeličnog putovanja uz muziku i mističnih putovanja (eng. trip) pod dejstvom LSD-a. Neka svoja psihodelična iskustava je Oldos Haksli upečatljivo preneo u svojim knjigama.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Igled =
| + | |
| − | | + | |
| − | Centralni izraz hipi identiteta je bio duga kosa (divlja, razbarušena i lepršava), koja je predstavljala njihovu pobunu, slobodu i povratak prirodi (kratka kosa je, po njima, bila oznaka građanskog mentaliteta, dokaz rada za vojsku ili FBI). Odeća se sasojala od teksas farmerki, cvetnih košulja, kožnih sandala, delova vojnih uniformi, mnoštva šarenih detalja, bedževa, perli i razni ličnih ukrasa. Nakit je pravljen od prirodnih materijala, drveta, gline, vune, šarenih kamenčića i služio je kao estetski a ne statusni simbol..
| + | |
| − | | + | |
| − | Odeća je služila ukidanju rodne razlike, jer su i momci i devojke nosili farmerke i dugu kosu. Hipici su izgledom govorili da su deca a ne muškarci ili žene.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Svetkovine =
| + | |
| − | | + | |
| − | Život hipika je bio ispunjen nizom različitih svetkovina, zabava, parada, koncerata i dešavanja. Njihove proslave se razlikuju od “strejt” građanskih proslava jer se ne vezuju ni za kakave tradicionalno važne datume (Dan nezavisnosti, Božić ili Uskrs) niti imaju stroga pravila i propise koji se moraju poštovati. U hipi svetkovinama element igre ima presudnu ulogu i svako ima prostora za slobodno i spontano ponašanje.
| + | |
| − | | + | |
| − | Pored svakodnevnih svetkovina, najpoznatije masovne hipi manifestacije su Vudstok i Ostrvo Vajt.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Seksualna revolucija =
| + | |
| − | | + | |
| − | Ni jedna dotadašnja generacija nije tako naglo i superiorno otkrila i oslobodila svoju seksualnost. Ljudsko telo više nije bilo tabu, na sve strane se mogu videti goli ljudi koji se bezbrižno valjaju u blatu. Čak je i seks na otvorenom postao uobičajena pojava.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Propast pokreta =
| + | |
| − | | + | |
| − | Posle Vudstoka 1969. na kome je bilo oko pola miliona ljudi i koji je predstavljao vrhunac, dolazi do zamora i do gašenja hipi pokreta. Mnogi ljudi su umorni od takvog načina života, neki se vraćaju porodicama, neki postaju uspešni politički aktivisti i prelaze u mejnstrim, dok drugi postaju teroristi i odlaze u andergraund. Mnogi se priključuju verskim sektama a ima i onih koji postaju ogrezli u drogu i kriminal. Najekstremniji primer ove vrste je bivši hipik, masovni ubica Menson.
| + | |
| − | | + | |
| − | Hipi pokret početkom 1970-ih ubrzo napušta velike gradove da bi se rasirio u unutrasnjosti. Pojedine seoske hipi komune u SAD i Evropi postoje i dan danas.
| + | |
| − | | + | |
| − | Mnogi teoretičari se slažu da je bitan uzrok brze propast hipi pokreta odsustvo alternativnih ekonomskih modela koji bi pokretu obezbedili samoodrživost i nezavisnost.
| + | |
| − | | + | |
| − | = Spoljašnje veze =
| + | |
| − | | + | |
| − | *[http://www.hippy.com Hipilend]
| + | |
| − | *[http://www.hipplanet.com/books/atoz/atoz.htm Hipi planeta - besplatne elektronske knjige]
| + | |
| − | *[http://www.lib.virginia.edu/small/exhibits/sixties/list.html Psihodelične 1960-te]
| + | |
| − | *[http://www.hippiemuseum.org Hipi muzej]
| + | |
| − | *[http://www.hipforums.com/forums/index.php Hipi forum]
| + | |
| − | *[http://www.gotarevolution.com/ Jefferson Airplane]
| + | |
| − | | + | |
| − | = Literatura =
| + | |
| − | | + | |
| − | Brejk, Majkl (1988) “Bitnici i Hipici”, Hipici (ped. V. Anđelković), Beograd, Panpublik.
| + | |
| − | Fisk, Džon (2001) Popularna kultura, Beograd, Clio.
| + | |
| − | Hol, Stjuart (1988) “Američki hipici”
| + | |
| − | Božilović, Nikola (2005) “Kontrakultura i hipi pokret”, godišnjak za sociologiju, Niš.
| + | |
| − | Garma, Romeo “Hipici između utopije i anarhije”
| + | |
