konsenzus

Konsensus bukvalnom prevodu na naš jezik znači saglasnost.

Šta je to?

Konsenzus je postupak donošenja odluka koji se ne zasniva na "vladavini većine" već na najvećoj mogućoj saglasnosti unutar grupe. Umesto da većina donosi odluke u ime grupe, svi ljudi imaju isti glas i moć. Konsenzus je dostignut kada se svi članovi grupe, odbora ili organizacije slažu sa predlogom najboljim za grupu; pojedinci se ne moraju slagati sa svim stavkama predloga, ali obaveza prema zajednici i potrebe čine da konsenzus radi.

Zašto raditi nešto putem konsenzusa?

Konsenzus se koristi iz mnogih razloga. On omogućava grupama da istražuju zajednička rešenja dok se ne pojavi ono najbolje za grupu. Konsenzus osigurava da svako ima glas pri donošenju odluka i time spaja sve ideje u jedan plan sa čijim se izvršavanjem svi učesnici slažu. Pošto se svi učesnici slažu sa odlukom, ljudi se mnogo više trude da sprovedu u delo ono što su odlučili. Ovaj postupak povećava predanost ljudi da svoje odluke i ostvare. Konsenzus je važan, jer dozvoljava manjinskim grupama da se izjasne i da se njihovi predlozi uzmu u obzir, pritom ohrabrujući ljude sa različitim pogledima i mišljenjima na saradnju. Konsenzus pokušava da umanji dominaciju i ojača zajednicu u procesu donošenja odluka.

Kako se to radi?

Grupa prvo mora definisati sporno pitanje: šta treba da se odluči.

Potom se raspravlja o pitanju. Nakon što je grupa dovoljno raspravila stvar, neko treba da dâ predlog (bilo bi dobro da se nekoliko predloga sačini i pre sastanka) za odredjen plan akcije. Vodja diskusije bi trebao da zatraži od diskutanata da daju predlog, ako ima osećaj da se ponavljaju uvek iste stavke.

Nakon što je predlog napravljen, postavljaju se pitanja da bi se predlog razjasnio. Još uvek nije vreme da se razgovara za ili protiv predloga. Onda se sačini lista svih prigovora koje ljudi imaju u vezi predloga. Sve probleme treba rešiti kroz dalju raspravu ili kroz ispravke u predlogu. Ako nema prigovora, dostignut je konsenzus. Vodja diskusija treba da pita, da li ima uzdržanih. Ljudi koji su uzdržani imaju prigovore koji nisu reseni, ali koji neće da sprečavaju da se diskusija i donošenje odluke nastavi. Nakon toga, on ili ona postavlja pitanje, da li ima onih koji blokiraju odluku. Ljudi koji blokiraju odluku imaju concerne/prigovore koji nisu razrešeni i koji ne mogu da dozvole da se odluka donese u ime cele grupe. Blokirati predlog je ozbiljna odluka i mora se zasnivati na ubedjenju da je predlog protivan principima grupe. Ako se blokada desi, grupa mora sama da proceni kako da nastavi. Ako nema ljudi koji sprečavaju odluku, konsenzus je donet.

Preuzeto sa http://anarchyserbia.mahost.org. Bez autorskih prava.