Still working to recover. Please don't edit quite yet.
Berkman Alexander
Aleksandar Berkman (21. novembar 1870. - 28. jun 1936.) je bio ruski pisac i anarhista koji je živeo i radio veliki broj godina u Sjedinjenim Državama, gde je bio jedan od istaknutijih pripadnika anarhističkog pokreta. Bio je blisko povezan sa Emom Goldman, još jednom ruskom anarhistkinjom sa kojom je često sarađivao i organizovao protivratne kampanje i kampanje za ljudska prava.
Berkman je rođen u Rusiji 1870 godine. To je bilo doba revolucionarnih ustanaka, a Berkman je bio pod uticajem svog ujaka Maksima, koji je kasnije bio proteran u Sibir zbog svoje revolucionarne aktivnosti. Pridruživši se grupi studenata koji su čitali literaturu nihilista i drugih zabranjenih organizacija, Berkman je konačno izbačen iz škole. Pošto nije mogao naći posao emigrirao je u Ameriku. Stigavši u Ameriku 1888 brzo se uključio u anarhistički pokret.
SAD su u to vreme primale veliki broj imigranata, od kojih su mnogi bili iz Evrope. Ti ljudi su nastojali da žive i rade u istim zajednicama kao i ostali iz njihove zemlje. U Evropi su anarhistički i revolucionarno socijalistički pokreti bili relativno jaki, dok je u Severnoj Americi sindikalni pokret tek počeo da se razvija.
Tada je revolucionarni pokret bio nacionalno podeljen. Grupe su često bile sačinjene od aktivista koji su, kao Berkman, morali da napuste svoje zemlje zbog svojih aktivnosti. Uz to postojale su i podele između anarhista, marksista i drugih. Odnosi među grupama su često bili loši. I iako su postojale kampanje za ujedinjenje svih grupa, jezičke i kulturne podele su ostale.
Kritična tačka u Berkmanovom životu desila se 1892, kada je imao samo 22 godine. U to vreme radnici u čeličani u Pitsburgu su bili među najobučenijim i najbolje organizovanim u zemlji. Kada su njihovi ugovori trebali da budu obnovljeni, Henri Klej Frik (Henry Clay Frick), direktor Carnegie Kompanije "Karnegi" (Carnegie), potpuno je odbio dogovor sa sindikatom. Otpustio je sve radnike, i rekao da će se morati pojedinačno prijaviti za posao, što je predstavljalo otvoreni napad na sindikat. Mitnizi podrške radnicima su održani širom zemlje, ali je Frik platio stotine štrajkbrekera. U junu, dva meseca nakon početka štrajka, Frikovi plaćenici su ubili 11 radnika.
Berkman je otputovao u Pitsburg da ubije Frika, nadao se da će atentat biti udarac kapitalistima, kao i da će biti osveta za ubistva radnika. Ali antentat je bio neuspešan iako je Berkman tri puta pucao u Frika i uboo ga otrovanim sečivom. Uprkos tome, osuđen je na 22 godine zatvora (što je više nego tri puta maksimalna kazna za pokušaj ubistva). Jasno, isti sud koji je osudio Hajmarketšku osmorku, odlučio je da i od njega napravi primer.
Berkman je proveo 14 godina u zatvoru, od kojih dobar deo u samnici, a često su mu zabranjivane posete i po godinu dana. Sva njegova komunikacija sa spoljašnjim svetom bila su prokrijumčarena pisma. Kada je izašao iz zatvora bio je skoro slomljen i bile su mu potrebne godine da dođe sebi. Ali čak su i godine oporavka bile ispunjene aktivnostima: uređivanje časopisa "Mother Earth" (Majka Zemlja) i pomaganje u osnivanju Fererove Škole u Nju Jorku.
Kroz publikaciju "Zatvorski memoari jednog anarhiste" (Prison Memoirs of an Anarchist) izborio se sa svojom prošlošću i dobio novu životnu snagu. Bio je u srcu pokreta nezaposlenih Nju Jorka i jedan od pokretača antiratnog pokreta u Americi. Zbog toga je ponovo zatvoren na dve godine, a 1919. zajdeno sa Emom Goldman (Emma Goldman) i mnogim drugim revolucionarima deportovan u Sovjetski Savez.
Proveo je u Rusiji dve godine, pre nego što je pobegao u Nemačku i Francusku. Njegova knjiga "Boljševički mit" (The Bolshevik Myth), pokazuje kako je sam sebe pokušavao uveriti da je duh revolucije još živeo u Rusiji, i njegov bes i užas kada su boljševici masakrirali Kronštadtske mornare, a sa njima i poslednju nadu o slobodi i socijalizmu.
Iako je ostao važna ličnost u Evropi, i nastavio pisati, "ABC anarhizma" (The ABC of Anarchism) je izdata 1929, a siromaštvo i stalno uznemiravanje od strane vlasti učinili su da ostari pre vremena i da izgubi snagu za nastavak borbe. 1936, ozbiljno bolestan, izvršio je samoubistvo, samo nekoliko nedelja pre početka Španske Revolucije.
Od mladosti, Aleksandar Berkman je bio u egzilu, i proveo je skoro 20 godina u zatvorima, pa ipak kad je bio slobodan bio je u srcu veoma važne borbe, a bio je i sjajan pisac. "ABC anarhizma" je još uvek neophodna lektira svakog anarhiste, i zajedno sa njegovim memoarima, pokazuje goruću želju za slobodom, kao i mudrost za koju je dobro platio.
