Ekonomija poklona

Ekonomija poklona je ekonomski sistem u kome se roba i usluge ne prodaju već daju, poklanjaju. Ovo bi, u teoriji, trebalo da bude od koristi jer se potrebe zadovoljavaju trenutno, nasuprot ekonomskoj stagnaciji izazvanoj lošim uslovima trgovine, kakvi su u siromašnim krajevima. Ovo se s toga često nameće kao rešenje za zadovoljenje potreba, kao u anarho-komunizmu.

U anarho-komunizmu, nema novca ni tržišta-samo ekonomija poklona. Proizvodi se daju i besplatno isporučuju. Čak šta više, ekonomije poklona mogu da koegzistiraju paralelno sa planskim ekonomijama, tržišnim ekonomijama, i barter ekonomijama.

Ekonomije poklona u kojima se deli zajednička hrana je univerzalna praksa starih i modernih društava lovaca-skupljača, i poništava neuspeh bilo kog pojedinca da toga dana pronađe hranu. Još izgrađenija verzija je ritual Pacifičkih Severozapadnih Američkih starosedeoca, čije vođe daju velike količine robe svojim sledbenicima, osnažavajući tako odnose u grupi.

Ekonomija razmene je pokušaj da se razmena opiše ekonomskim rečnikom.