Fidži

Ime Fidži je izvitopereno Tonga starosedelačko ime “Viti”. Ostrva Fidžija formiraju konfiguraciju potkovice, sa Viti Levu i okolnim ostrvima na zapadu, Vanua Levu i Taveuni na severu, i Lau grupa na istoku. Ovako izvrnuta potkovica ovog arhipelaga zatvara Koro more, koje je relativno plitko i popunjeno Lomaiviti ili centralnom grupom Fidži ostrva. Ima oko 893 hiljade stanovnika a ukoliko bi se svako ostrvo računalo, arhipelag Fidžija bi brojao preko 1000; ovako, 322 ostrva se smatraju dovoljno velikim za ljudska obitavanja, i samo 106 su naseljena. Većina ostrva su vulkanskog porekla, ostaci potopljenog kontinenta koji se pružao sve do Australije. Nijedan od vulkana nije više aktivan, mada postoji nekoliko izvora tople vode. Najveća ostrva su Viti Levu i Vanua Levu koja čine 87% od 18 272 kvadratna kilometra zemlje i naseljena su skoro sa 48% ukupne populacije.

Kuće su veoma skromne, tipičnog oblika za ovu vrstu podneblja; imaju prednju prostoriju veliku, uglavnom bez nameštaja. Prozori su uglavnom bez stakala, što je i razumljivo s obzirom na klimu. Stanovništvo se najviše bavi poljoprivredom; većina je zaposlena na plantažama šećerne trske i u mlinovima za obradu, ili se bavi ribarenjem. U poslednje vreme veliki broj se orijentiše ka turizmu što obezbeđuje dodatna primanja. Poneki turisti tvrde i da na mnogim ostrvima nema televizije ni interneta (a tamo gde ima interneta, košta 10 dolara na sat), da je sve napravljeno u ekološkom fazonu ali luksuzno i sa pažnjom na svakom i najmanjem detalju. Plaža Blue Lagoon je najpoznatija ali i skupa, dok je za ljude sa tanjim džepom Oarsman's bay na Nacula ostrvu. Ovo ostrvo pripada plemenu koje živi na tom ostrvu i to im je glavni vid prihoda. Izuzetno su ljubazni i akcenat je posvećen na druženje i grupne aktivnosti, recimo svi jedu u isto vreme i tako se svi na taj način druže.

Nekada poznati kao kanibalska ostrva, danas su Fidži raskrsnica Južnog Pacifika. Ostrva čuvaju bogatstvo tradicionalnih običaja poput ispijanja kave ili yaqona, hodanja po vatri, grnčarije i tapa crtanja na kori drveta. Pored fascinantne istorije, poseduju i drastično različite zemljane formacije, razuđene obale i podvodne hridi, zajedno skoncentrisane na relativno maloj površini. Suncem okupane plaže, plave lagune, bogate prašume i koralni sprudovi su za mnoge ljude kao iz snova. To je dovelo do komercijalizacije ove grupacije ostrva (ima ih 322), koja se nalaze severno od Novog Zelanda i istočno od Australije, oko 4 sata leta avionom. Komercijalizacija uključuje hotelska odmarališta, ishranu, smeštaj, noćni život kao i sportske i podvodne aktivnosti, putovanje s jednog kraja na drugi kraj ostrva, ili s jednog ostrva na drugo otvorenim ili klimatizovanim autobusima, hidro-avionima, katamaranima, turističkim jedrenjacima. Na žalost, "Fidžijanci" od svega toga nemaju koristi, oni primaju u proseku samo 50 dolara mesečno.

Ipak, gotovo svi koji su posetili ova ostrva kažu da su starosedeoci prijateljski narod. Zbog pripadanja Komonveltu govore odlično službeni engleski jezik, pored svog Fidži jezika, dok indijsko stanovništo govori i svoj jezik Fidži Baka. Ljudima iz Srbije nije potrebna viza.

Struktura stanovništva

Ono što pada u oči turistima koji su pisali svoja iskustva sa odmora, je podeljenost između starosedelaca Fidžija i potomaka nadoseljenih Indijaca. Dok su Fidžijci srdačni u ophođenju, širokog osmeha i spremni da pomognu, dotle su Indijci uzdržani u svakom razgovoru i ne baš prijatnog pogleda i držanja. Uglavnom su oni vlasnici butika i prodavnica, malog i velikog biznisa. Veoma retko rade u uslužnim delatnostima; to je prepušteno starosedeocima. Indijci, koji danas čine skoro, ako ne i više od polovine stanovništva i takozvana su kičma biznis klase Fidžija, potomci su prvih radnika koji su dovedeni iz Indije 14. maja 1879. godine brodom Leonidas, kada je proizvodnja šećerne trske naglo porasla i zahtevala dodatnu radnu snagu na plantažama.
Za razliku od Indijaca, osnova Fidži domorodačke kulture je zajedničko vlasništvo nad zemljom; fokus je na grupi a ne na pojedincu! Podeliti ono što se ima i pomoći drugima je glavni oslonac kako u odnosima među članovima porodice tako i sa susedima. Većina Fidžijaca živi na selima, na tradicionalno zajedničkom imanju. Manje-više život se odvija po starim običajima koji se teško napuštaju. Mnogi problemi se rešavaju posetom poglavici sela, sastanku sa familijom ili susedima. U takvim situacijama, primenjuju se formalni običaji, na koje su Fidžijci ponosni. Ispijanje kave yaqona ili pak Tabua tj. darivanje zuba ulovljenog kita, ili nekog drugog poklona je uobičajeno u takvim prilikama. Nijedan zahtev se ne odbija. Za razliku od starosedelaca Fidžija koji akcenat stavljaju na zajedništvo i raspodelu svakog viška proizvoda, Indijci su okrenuti ka sopstvenoj porodici kao ćeliji života. Njihovi životni ciljevi su usmereni ka obrazovanju, biznisu i poštovanju veoma striktnih porodičnih obaveza poput aranžiranih brakova.

Istorija

Prvi Evropljani koji su oplovili ostrva Fidži su bili danski istraživač Abel Tasman koji je 1640. godine oplovio severna ostrva, i kapetan Džejms Kuk (James Cook) koji je oplovio južna ostrva 1774. godine. Kapetan Bligh je bio upozoren na opasne koralne sprudove kao i na kanibalske običaje starosedelaca. Mnoge posade nasukanih brodova, završavale su u zemljanim ćupovima kao glavno jelo poglavica i članova njihovih plemena. Misionar Tomas Bejker (Thomas Baker), metodistički pop iz Londona bio je ubijen po nalogu poglavice sela Namosi, u centralnom delu ostrva Viti Levu. Poglavica se našao uvređen kada je misionar Bejker uzeo češalj sa njegove glave. I dan danas se smatra nepristojnim dodirnuti nečiju glavu bez prethodnog pitanja i dozvole; u to vreme ovakvi postupci su smatrani pozivom na borbu i objavom rata! Smrt misionara Bejkera je poslednji zabeležen slučaj kanibalizma na Fidžiju.

Tradicionalno Fidži društvo je bilo hijerarhijsko, sa plemenskim grupama na čijem čelu je bio poglavica na osnovu porekla ili pak ličnim zaslugama. Plemena su bila podeljena na mataqali ili klanove, i rezidencijalne podklanove. Savezima, ili pak osvajanjem, plemena su mogla formirati konfederacije na čelu sa glavnim poglavicom.

Početkom devetnaestog veka, sva moć se nalazila u rukama poglavice Bau (Cakobau) koji je kontrolisao skoro sva ostrva. Tokom vremena, zabrinut zbog eventualne nadmoćnosti ostalih poglavica i zbog toga što je bio odgovoran za dug više od 40 hiljada dolara američkom konzulu, Cakobau je 1850. godine ponudio ostrva Fidži engleskoj kraljici Viktoriji. Tek 20 i nešto više godina kasnije Fidži su postala britanska kolonija 10. oktobra 1874. godine. Prvi kolonijalni guverner Ser Artur Gordon je zabranio Fidžijcima da prodaju svoju zemlju (čak i dan danas, manje od 10% ukupne teritorije može se prodavati).

Sve do posle prvog svetskog rata poglavice su upravljale selima. Tada je i najviše rangirani poglavica Ratu Sir Lala Sukuna postao vođa pokreta za oslobođenje Fidžija. Iako je umro 1958. godine (12 godina pre proglašenja nezavisnosti), njegovo vođstvo je bilo katalizator i inspiracija za borbu za nezavisnost. Manje od jednog veka kada je poglavica Cakobau predao Fidži Britaniji, 10. oktobra 1970. godine, ostrva su stekla nezavisnost.

Politička previranja na Fidžiju

2000 godine je došlo do upada Džordža Spajta u parlament i zarobljavanja premijera, indijskog porekla, Mahendru Čaudrija, sa pištoljem na čelu i još trideset ministara. Grupa učenika koja se našla u parlamentu povodom ekskurzije je puštena. Opsada parlamenta je trajala 5 nedelja, a Spajt je na kraju završio u zatvoru uz optužbu za izdaju. Dakle, nakon 5 nedelja, došlo je do državnog udaru na udar, ali ne onih koji su svrgnuti, već trećih snaga - vojske, koja je objavila ratno stanje i povratila kontrolu nad kasarnom gde se nalazio generalštab i postavila svog čoveka Karasea da bude privremeno na vlasti.
Novembra 2006 je došlo ponovo do krize jer je komandant vojske Frank Bainimarama tražio odlazak sa vlasti premijera Laisenia Qarase i pretio da će ga on smeniti ako treba, ako ne odustane od donošenja amnestije za one koji su pokušali da ga ubiju 2000 godine. Premijer je pokušavao zajedno sa predsednikom da nađe zamenu za Franka. Frank je zatim stavio Laisenia u kućni pritvor, a u decembru je poslao trupe na parlament, da ga zatvore. Predsednik mu je zatim odobrio da postavi novog premijera. I oktobra 2008 godine, Bainimarama je i dalje na vlasti, i dalje se poteže pitanje raspisivanja izbora. To sve ipak ne utiče na ljude koji dolaze na ostrva, jer se radi o sukobu onih koji imaju vlast. Na mnogim ostrvima je situacija totalno mirna.

Jasno je da je sukob i etnički i ekonomski. Spajt je izveo puč u ime Fidži domorodaca, a protiv Indusa koji u rukama drže ekonomiju zemlje. Indijci, pripadnici hindu religije, čine skoro polovinu stanovništva, a Fidžijci su metodističke i katoličke vere. Taj etnički sukob starijeg datuma zapravo skriva i borbu za fidžijske glavne izvozne proizvode - banane, kokos i šećernu trsku.

Spoljni linkovi

• Fiji Daily Post
  
• Mapa ostrva