User:RebelMouse

Članci koje sam započeo

Spisak anarhista i anarhistkinja
Discharge
Andrej
Aleksa
Ivan
Rata
RebelMouse
Goldman Emma
Berkman Alexander
Bookchin Murray
Pokret za slobodu
anarho-individualizam (ne podržavam ovu ideju, ja imam svoj stav da individua treba da ima slobodu unutar grupe i zajednice koja je anarho-komunistička, i samo u tom kontekstu smatram da sam anarho-individualista)
anarho-komunizam dopunio
muzika
Koeningstein François Claudius (Ravachol)
Arditi del Popolo
Bonnot gang

Malo o sebi

Rođen sam u regionu poznatom kao Srbija. Odrastao sam pored roditelja koji nisu bili autoritet tako da sam postao buntovnik tek u obdaništu i školi. U obdanište sam išao kad sam hteo, i visio sam sa drugom decom "ispred zgrade". Vaspitačica je pravila fore na moj račun a jednom i opalila šamar. Učiteljica je bila aktivna komunistkinja, i tukla me redovno drvenim lenjirom po butinama, ali ni to nije pomoglo. U srednjoj školi uvek predisključenje iz škole najkasnije u oktobru:) Bejah panker ja u malome gradiću... U vojsci su mi dali čin desetara, jer sam najbolje učio o oružju i eksplozivu, ali sam odbijao da dajem naređenja vojnicima. Jeste mi bilo drago da idem na kurs za desetare, jer sam imao šta da naučim a to više volim od kopanja i čišćenja lišća, ali mi nije bilo drago da naređujem ljudima. A i sami vojnici vrdaju, "fala bogu", tako da je naređivanje maltretiranje i za onog ko naređuje. Tako me oficiri nisu obožavali. U svakom slučaju, tada još nisam bio anarhista, ali sam uviđao u kakvom sistemu živim (deca bogatih, vezare, kuvaju kafu oficirima a deca radničke klase rintaju teške poslove po ceo dan). Tako sam shvatio da sistem, to jest država, postoji pre svega da omogući bogatima da uživaju, a i da sačuvaju privilegovane pozicije (poslove) za svoju decu. Nakon vojske sam 5 meseci radio u fabrici koja vrši remonte, tako da sam se nagutao pepela na pepelištu iza termoelektrane Kostolac. Tu sam video tajno radničko nezadovoljstvo, ali poslušnički karakter pred direktorima. Uvideo sam nesavršenost radničke klase (kao i hegemoniju, "ako ne piješ nisi naš" pa nije čudo da je alkoholizam redovna pojava što pored siromaštva prouzrokuje porodično i ostalo nasilje), a napustio sam posao kad je propao prvi fabrički štrajk na kome sam bio prisutan. Tada sam video koliko su sindikati na strani direktora, iako isprva pričaju protiv njega da bi zadobili poverenje ljudi. Nakon toga sam studirao prava u Beogradu, i tada sam shvatio koliko ne znam o politici. Tako da sam dosta toga naučio, ne radi polaganja ispita već za život. Opise iz knjiga sam uvek upoređivao sa stvarnošću oko sebe i uviđao da u mejnstrim politici nema ništa novo i da je već sve ranije, u istoriji, viđeno i isprobano. Tada sam posećivao nevladine organizacije, mislio da je neoliberalizam najbolji, ali sam to mišljenje promenio kad sam video praksu kapitalizma. 1999 sam bio u Švajcarskoj i video da teoretski najbolji državni sistem u stvari nije ništa drugo do bankarska mafija i rasizam. Kako institucije tako i ljudi, jer vladajuća klasa stvara javno mišljenje u skladu sa svojim potrebama. Pošto sam studirao prava, tehniku vladanja sam skapirao i mogao uvek da prepoznam o čemu se radi. Tako sam promenio mišljenje o kapitalizmu i počeo negativno da gledam na to uređenje. NVO propagiraju kakav bi kapitalizam trebao, po njima, da bude, a ne kakav je u stvarnosti. Dakle propagiraju ideale kapitalizma a ne stvarno stanje u kapitalizmu. Godinu dana sam se zatim družio sa baptistima u Srbiji. Kod njih je sveštenik samo prvi među jednakima, nemaju hijerarhiju, ali sam ipak uvideo neke manje vidljive stvari (podobni su za vlast i imaju veze među političarima, a i sama biblija ipak nije u skladu sa mojim potrebama, itd). Zatim sam nekako uspeo da dođem do knjiga koje govore o anarhizmu, pošto sam od ranije bio panker to me je zanimalo, i tako saznao detalje o toj ideji. Onda sam našao i anarhiste, i krenuo da učestvujem u akcijama i pravljenju anarho-sindikalističkog časopisa Direktna akcija. Kasnije sam prešao malo na skvotiranje, jer sam postao beskućnik jula 2003 godine. Skvotiranje je bilo moja praktična potreba, ali i pokušaj da se sa drugima stvori prostor koji bi bio anarhistički centar. Taj pokušaj je trajao oko 6 meseci. Nakon toga su drugi takoreći nastavili bez mene, skvotirajući drugu kuću, dok sam ja imao problema sa zakonom i šmugnuo u Nemačku, a zatim proveo 5 meseci u deportacionom zatvoru u Švajcarskoj i 2 meseca u beogradskom pritvoru. Oktobra 2005 sam osuđen na godinu dana ali sam opet šmugnuo u EU, gde sam i dan danas. Kazna je zastarela oktobra 2007, ali sam ostao na Zapadu jer nemam šta da radim na Istoku (tamo još uvek nema akcija kakve meni trebaju). Tako da praktično od leta 2004 godine "lebdim u vazduhu" što se tiče političkog aktivizma, kako zbog problema sa zakonom ("ekonomski aktivizam") tako i zbog EU imigracione politike (fašizam). Mogu da idem na demonstracije ali moram da se pazim, a sa zapadnoevropskim "anarhistima" nemam šta da tražim, oni nisu u skladu sa mojim potrebama jer nisu sebe promenili niti rade na tome, nakon što su postali simpatizeri anarhizma. Tako, dok ne nađem ljude kakvi meni trebaju, nisam aktivan jer sam već "dovoljno" demonstrirao. Ali to je već kompleksan problem buđenja narodne mase, traje godinama, a kao što rekoh, EU politika u vezi stranaca me tera u probleme. Tako da i ne mogu da budem aktivan kao zapadnjaci jer nemamo isti status u postojećem sistemu. Stranci su u mnogo goroj poziciji od domaćih. Nadam se da ću se jednog dana opet aktivirati, onako kako meni treba... Toliko od mene o meni; Avgust 2008... Hm, da, i malo više o "političkom meni" na RebelMouse